Homolje: Od Starice do Rajka

 

 

Ponosno se šepuri nepreglednim šumama, livadama, pećinama. Posebno je bogato vodom, tako da se ovde mogu naći prelepi vodopadi, jezera i smaragdna vrela. Kao da to bogatstvo samo po sebi nije dovoljno, već se u rekama ovog kraja i dalje ispira i pronalazi zlato.
Put do našeg današnjeg odredišta vodi preko Požarevca i Kučeva, i stiže se za oko tri sata lagane vožnje. Put je solidnom stanju i uvek je bez gužve. Kako uđete u Majdanpek, odmah na mostiću skrenite levo i pratite table za Rajkovu pećinu. Posle desetak minuta vožnje stižete do jezera Veliki Zaton. Jezero je nastalo pregrađivanjem Malog Peka, a u cilju snabdevanja grada pijaćom vodom. Izuzetno je čisto i to je omiljeno letnje kupalište majdanpekčana.

 

 

U zimskim uslovima možda bi i moglo da se koristi za klizanje. Odmah na početku jezera nalazi se proširenje, idealno za parking i početak ture.

Staza kreće preko puta proširenja, uzbrdo i izuzetno je obeležena, sa svim potrebnim markacijama i tablama. To možemo da zahvalimo Novaku Ristanoviću, predsedniku planinarskog udruženja „Starica“. Novak je mladi planinar, pun entuzijazma i želje da pomogne svom gradu i ovom divnom sportu, ali i svakome ko mu se obrati.
Pratite table i posle tri kilometra stižete na vrh Starice koja se kao prava zaštitnica nadvila nad gradom i prigrlila ga. Put mahom vodi kroz gustu, listopadnu šumu i nije previše zahtevan iako na pojedinim mestima postoji solidan uspon.

 

 

Gore vas pored ogromnog telekomunikacionog repetitora čeka i vidikovac. Starica nije previše visoka, samo 796 metara, ali pruža nesvakidašnji pogled. Kao na dlanu se vidi Majdanpek u kotlini, rudarski kopovi, par „mesečevih“ pejzaža, jalovišno jezero, a ako budete imali sreće pored jata stenovitih ptica, ugledaćete Deli Jovan i Popadiju, Mali i Veliki Krš, Veliki Štrbac i Beljanicu. Neki tvrde da se vide i Karpati po izuzetno vedrom danu, kakvog ovaj autor nije imao.

 

 

Kada vam se duša dovoljno napoji ovog nadahnutog pogleda, povratak je istom stazom do table i uključenja na kružnu stazu. Ova 12 kilometara duga staza vodi do Rajkove pećine, uz put otkrivajući najšire varijetete prirodotvorevina. Uglavnom se držite desno i pratite tablu za krajnje odredište. Možete se prepustiti uživanju u pitomom listopadnom krajoliku, raznobojnom cveću i zvucima šuma sve do raskrsnice gde je tabla za prerast reke Rađene.

 

 

Kako sam bio početkom marta, postavka u šumi je bila baš interesantna. Dokle je dobacivalo sunce osećao se buđenje proleća – nazirali su se pupoljci na drveću, prve visibabe i cvrkut raspevanih zeba, dok se preko te linije zima nije predavala – ljuto je hučao vetar i u na izgled beživotnom ambijentu čula se samo škripa snega pod nogama.

 

 

Na raskrsnici skrenite levo. Kako budete pratili potok, vas će pratiti blatnjav teren sve dok ne stignete do proplanka gde se nalazi čeka za divlje životinje i odmaralište za rendžere.

 

 

Kada stignete do platoa gde Paskova reka pravi male meandre obratite pažnju i uložite malo napora da pronađete markaciju, jer put zavija za 180 stepeni. Nedaleko odatle dolazi se do dela gde se Rađena uliva u Paskovu reku i na krilima zajedničkih snaga cepaju stene i nestaju pod planinom. Oduvek su mi bile intrigantne ponornice i njihovo mistično nestajanje od očiju javnosti.

 

 

 

 

Staza vodi dalje kroz Vučju dolinu iliti na vlaškom Valja Lupjasku. Ne znam poreklo imena, ali predeo je kao bajkoviti levak od guste šume i ako bi vas napali vuci nema mnogo mesta za bežanje. Srećom vukovi su ostali samo u nazivu doline.
Završetak ove izuzetno interesantne staze je pravi šlag na torti. Naime, izlazi se kod Rajka. To nije samo pećina kako je obeleženo na tablama, već ceo kompleks. Tu je plato, i izletište i reka. Sve je u znaku Rajka.

 

 

Za dogovore oko poseta pozovite Marijanu – tel 066/800-6576. Ona je vodič u pećini i zaposlena u Turističkoj organizaciji Majdanpeka. Njen nivo entuzijazma i ljubavi prema poslu kojim se bavi retko se sreće. Kako smo se prepoznali kao ljubitelji pećina, počastila nas je sa nekoliko priča i legendi koje ne otkriva svakome. Ako vas interesuje koje su to priče, put pod noge, pa u Rajkovu pećinu.

 

 

 

Rajkova pećina je neverovatna. Potpuno me je „kupila“. Kao da sadrži najlepše delove svih naših pećina. Tu možete videti ne samo očaravajuće lep pećinski nakit, već i dvorane, vodopade, reke, jezera, kaskade…

 

 

 

Posebna sreća je bila što smo potrefili pravi period godine, kada bivši snegovi „hrane“ podzemne vode koje nezaustavljivo kuljaju i uz huk prelivaju brojne stenovite kade i bazene. Takva slika se može videti samo u dve-tri nedelje godišnje, tačnije početkom marta.

 

„U dolini, pokraj Peka,
Iz pećine teče reka.
Tu pećinu naš’o Rajko
I sada se zove tako.
Teče reka i žubori,
Iz pećine nam govori
Otvoriše je u dvaestom veku,
lepše nema u celome svetu.
Sad poseta njoj dolazi,
Kroz hodnike svud prolazi
I razgleda blago to,
Prirodom je stvoreno.“

 

Slavko Simonović
(iz knjige “Rajkova pećina”, autor: dr Radenko Lazarević)

Pećina je dobila ime po harambaši Rajku iz 19. veka. Prema legendi, držao je mehanu u naselju Rajkovu, a noću je pljačkao turske karavane i blago skrivao u pećini. Upadi u pećinu i večna potraga za blagom od strane meštana vladaju već decenijama ovim prostorom.

 

 

Pećinu je prvi istražio Jovan Cvijić 1894. godine. Zubi pećinskog medveda i kristalizovane kosti životinja iz ledenog doba pronađene su prilikom iskopavanja. Mala kolekcija kostiju izložena kod izlaza iz pećine, a među njima se čak nalaze ostaci hijena?!

 

 

Ukupna dužina pećinskih kanala je 2304 metara, što je svrstava u red najdužih pećina Srbije. Sastoji se iz dve celine: ponorske i izvorske, koje imaju po dva podzemna horizonta – rečni i suvi. Njihovim spajanjem nastaje kružna staza koja posetioce vodi u čudesan svet speleologije. Novo LED osvetljenje, ograde pored staze, bežični audio sistem za turističke ture

 

 

 

 

i lokalni vodič koji vas vodi kroz dvorane pune slepih miševa i pećinskog nakita (stalaktita, stalagmita, pećinskih stubova, bigrenih kada) predstavljaju ponos Majdanpeka. Planirana je kupovina turističkog vozića koji će posetioce voziti kroz tamnije i niže delove pećine, što će biti jedinstvena atrakcija naše zemlje. Cena ulaznice je 300 dinara.

 

 

 

Cela akcija se može proći za oko sedam sati, sve sa pauzama. Možete se organizovati sami ili sa nekim planinarskim klubom . Ako neko baš nije raspoložen za vožnju do Beograda istog dana, može da potraži prenoćište u zgradi Šumarskog fakulteta u Debelom Lugu, sedam kilometara od Majdanpeka. Izuzetni domaćin, Dule Vasić (tel: 060/761-0001), će vas dočekati kako dolikuje, sa osmehom, kafom i rakijom. Pristojan smeštaj je 800 dinara plus Dule je sjajan sagovornik i šaljivdžija pun dogodovština. Naravno da sam odlučio prespavam i da sutra nastavim sa otkrivanjem novih kutaka i osvajanjem novih vrhova mistične istočne Srbije.

 

Nastaviće se…