Rafting Tarom – tirkizna lepotica na dlanu

 

 

Puteva do ovog magičnog mesta ima mnogo. Najkraći je od Beograda preko Debelog Brda, Bajine Bašte, Višegrada i Foče. Kažem, ima više, jer vaš izbor zavisi od toga da li ćete ići direktno ili možda iskoristiti priliku da obogatite život još nekim usputnim iskustvom. To može da zavisi i od toga šta vas iznutra pokreće: znatiželjno dete željno istraživanja ili koorporativni radnik kojim upravljaju izveštaji. Ali, jasno je da zavisi i od keša. Uvek je bilo mučno naći rešenje jednačine- novac i vreme. Okreni-obrni, jedno fali. Za prethodnih pet puta, uvek sam pronalazio neke nove rute i interesantne znamenitosti za posetiti. Drvengrad, Kamengrad, Uvac, Etno selo Stanišići ili Durmitor su samo neki od predloga.

 

 

Od prvog odlaska, pa do danas, tamo se otvorilo više kampova nego što je Nole uzeo titula. Moj favorit je i dalje Tara-Raft. Mislim da je to odličan izbor, sjajno mesto sa neverovatnom energijom i pozitivnim ljudima iz više zemalja, pa čak i kontinenata, koji se osećaju opušteno, skoro pa odomaćeno. Nekada zna da bude preopušteno, pogotovo u sitnim satima, ali činjenica da ste priuštili sebi ovaj spektakularan doživljaj neutrališe i najmanji minus. Vlasnik, domaćin, organizator i šaljivdžija je Miroslav Davidović-Micko.

 

Kamp Tara raft

 

On se godina bori sa neumoljivom prirodom, neukrotivom Drinom i sa još surovijim zahtevima gostiju. 🙂 Sa njim se možete dogovoriti maltene sve: vreme dolaska, količina i vrsta obroka, broj i vreme spustova, vrste smeštaja, pa čak i način spremanja jagnjetine… Pri tom je i položaj kampa idealan. Nalazi se na Drini, pa je i spust, koji kreće uzvodno, još na Tari, najduži. Možete da nosite svoju klopu i niko vam neće zameriti, ali je gre’ota ne probati lokalne špecije. Za sve što vas interesuje i za dodatne izlete vidite sa Mickom. Evo i kontakta za pregovore http://tara-raft.com/.

Nećete pogrešiti kad god da odete, ali za potpuni užitak u raftingu na Tari i Drini, preporučujem maj ili jun. Tada otopljeni snegovi sa Durmitora ulivaju dodatnu grandioznost i Tara postaje tako divlja i neukrotiva, a tako privlačna i poželjna.

 

 

Kad stignete sačekaće vas topla dobrodošlica, iskren osmeh i naravno, rakijica- mučenica za otklon umora od puta i prvi korak ka „aklimatizaciji”. I dok pijuckate piće u veselom društvu, oči kao magnetom privučene traže tirkiznu Drinu, duboko u sebi osećate komešanje i sve počinje da miriše na iščekivanje nepoznate avanture.
Smeštaj su, u zavisnosti od aranžmana, sobe, bungalovi ili šatori. Ni jedno nije fenseraj, ali poseduje sve što je potrebno. Što se mene tiče, što ruralnije i autentičnije, to bolje. Baš zbog toga sam i došao, da razbijem svakodnevnicu. Ionako, to je samo za spavanje, a svakako ćete sve vreme provoditi napolju.

 

 

Ujutru, posle kafice, rakijice i jakog planinskog doručka počinju pripreme za rafting. Inače, savetujem da se ne razvlačite po krevetu i da ustanete ranije, jer jutra ovde imaju posebnu, skoro neopisivu draž.

 

 

Ubrzo počinje akcija; spremanje ličnih stvari, zaduživanje opreme (neopransko odelo, šlem i rafting obuća) i neizbežno čekanje nekoga ko baš nije familijaran sa satom i planom. Čim se svi uslovi ispune, sledi „pakovanje“ po džipovima i kombijima i polazak u avanturu. Kada bi postojao instrument koji meri nivo sreće i egzaltiranosti, verovatno bi otišao tada u crveno. Svi se smeju, nadvikuju, pevaju, grle, slikaju, a iskusni osluškuju zov adrenalina koji dolazi sa svakim hukom podivljale tirkizne lepotice.

 

 

Put od Šćepan Polja, gde je većina kampova, do Brštanovice je relativno kratak, ali se prelazi u Crnu Goru zbog čega može biti smaranje na „grani“ ako je baš nervozni Đetić u smeni. Međutim, nivo raspoloženja je toliko visok da ništa ne može da ga pokvari i na talasu dobrih vibracija nastavljamo dalje. Ubrzo se stiže do vidikovca „sa koga se prave razglednice“.

 

 

Kanjon Tare je dubok 1333m što ga čini najdubljim u Evropi, a drugim na svetu, odmah iza kanjona čuvenog Kolorada. Teško je ostati imun i ne osetiti strahopoštovanje prema prirodi i reci koja je vekovima rezbarila ovo umetničko delo neprocenjive vrednosti stvarajući brojne tesnace i ponore koji oduzimaju dah. Izgleda kao da Tara izaziva turiste avanturističkog duha da joj se prepuste i iz prvog lica osete svu snagu i moć prirode.

Vrlo brzo stižemo na zborno mesto. Prebacujemo čamce do reke i raspoređujemo se po njima i rafting Tarom najzad kreće! Rečni tok od Brštanovice do Šćepan Polja smatra se najatraktivnijim delom Tare. Tih poslednjih 15km, pre nego što Tara prigrli Pivu i nastane Drina, obuhvata 20-tak bukova gde i voda i krv proključaju.

 

 

To u prevodu znači da ćete na najmanje 20 mesta imati gromovite udare adrenalina, da će „srce hteti da iskoči“, da ćete 20 puta pomisliti „Joj, kako ćemo ovo proći?“ i isto toliko puta osećati satisfakciju zbog savladane prepreke i neustrašivog timskog duha u čamcu koji je omogućio nastavak avanture.

 

 

Krajolik kojim se prolazi zaista opravdava Unesco-vu brigu i zaštitu. Gusta, nepregledna šuma koja silazi do tirkizne reke i huk divljih vodopada koji se stropoštavaju sa vertikalnih stena klešu sliku i emociju koje godinama ne blede. Ukus pitke i hladne Tare se ne da opisati, već treba probati.

 

 

Velika popularnost kod avanturista, kao i veliki broj kampova koji to prati, podrazumeva da ćete usput sretati brojne čamce sa „kolegama“. To znači da ćete osetiti i deo lokalnih običaja koji uključuju natpevavanje i obavezno prskanje. Usput, nikad nisam uspeo da skontam zašto se ljudi nadrndaju zbog prskanja kad su već mokri. 🙂

Probajte na mestima na kojima je voda mirnija, uz prethodni dogovor sa skiperom, da se okupate u Tari. Temperatura je 7-8C i nije baš za dugo brčkanje, ali je osećaj neverovatan.

 

 

Pauza koju svi praktikuju je kod jedne velike stene gde ima dovoljno mesta da pristane više čamaca i zgodno je za kupanje. Tu je i početak staze koja vodi kroz gustu šumu pored razigranog potoka sve do vodopada koji je prava atrakcija i iskušenje.

 

 

Svi će vam reći kako niste ni bili na raftingu ako se tamo niste okupali. I vodopad podmuklo vabi da mu se prepustite, ali ima jedna začkoljica. Temperatura je, kažu, 4-5C, ali nivo zipovanja međunožja daje subjektivni utisak da je i manje. 🙂 Smeli i odvažni će imati čime da se pohvale.

 

 

 

Buk po buk, vodopad za vodopadom i taman kad ste se uštelili sa veslanjem i adrenalinom stiže se do ušća i nestvarne Pive. Probajte da nagovorite skipera da se zaletite i da veslate uzvodno kroz Pivu. Svaki napor i zahtevni zaveslaj će biti višestruko nagrađen. S obzirom da je godinama već pregrađena, u Pivi se razvio potpuno drugačiji ekosistem i prava je šteta propustiti ga.

 

 

 

 

Reč-dve o bezbednosti i riziku. Skiperi kojima ćete poveriti svoje živote su pravi majstori svog zanata, tata-mate, spremni su i obučeni da se snađu najrazličitijem varijetetu nepredviđenih situacija. Ali, i vi im morate pomoći u tome. Nesreće koje su znale da se dogode prethodnih godina su uglavnom prouzrokovane nepoštovanjem pravila (nenošenje kacige ili prsluka, ustajanje u čamcu, neslušanje skipera), potcenjivanjem reke i nepoznavanjem sopstvenih limita kada je alkohol u pitanju. Poslušajte savete i biće sve OK.

Osim raftinga, možda će vas na istom mestu interesovati i brojne druge aktivnosti: planinarenje po Magliću, Volujku i Zelengori, safari, kajak, vožnja enduro motorima, kanjoning…

 

 

 

Na vama ostaje da se što pre organizujete za rafting Tarom, doživite fantastičnu avanturu i prenosite utiske nekim novim neobaveštenim i neodlučnim ljudima. Uživajte!