Tajni život drveća

Nakon što pročitate knjigu „Tajni život drveća“ nemačkog šumara Petera Wohllebena, drveće više nikad nećete gledati istim očima.
U šumi ćete početi drugačije doživljavati zvukove i mirise, a i nećete se osećati usamljeno jer drveće za vas više neće biti nepokretni objekti čije grane samo vetar njiše, nego inteligentni i osećajni gorostasi.
O drveću uopšteno govoreći znamo jako malo.

Ipak, oni koji već godinama istražuju šumski život itekako su dobro upoznati s činjenicom da se među stablima odvija bogata komunikacija i suživot.

Naime, ispod zemlje, skrivena od naših očiju, krije se golema mreža korenja (i micelija) putem koje drveće međusobno razmenjuje važne informacije. Čini se da i stabla imaju svoj WWW – „wood wide web“, kaže Wohlleben.

Stabla su socijalna bića

Među stablima iste vrste putem korenja odvija se čudesna razmena informacija i hranjivih materija.
Istraživanja su pokazala da, nezavisno o tome kakvo tlo pojedino stablo ima za rast i razvoj, pripadnici iste vrste s vremenom se potpuno sinhronizuju te svi počnu proizvoditi jednaku količinu šećera po listu.
To znači da su šume super-organizmi, baš poput mravinjaka, kaže Wohlleben.
U šumi vlada pravilo „ko ima puno, taj daje“, pa tako bolje nahranjena stabla preko sastava korenja hrane one najslabije jer svako je stablo dragoceno za šumsku zajednicu.
Drveće iste vrste međusobno šalje i signale za opasnost. Na primer, afričke akacije, kad ih napadnu žirafe, šire plin etilen kako bi upozorile susede na to da su „proždrljivci“ u blizini.

Pohvala sporosti

„Detinjstvo i mladost stabala traje deset puta duže od našeg, a njihov životni vek najmanje je pet puta duži od našeg“, kaže Wohlleben.
Upravo zato što su radnje i aktivnosti stabala puno sporije od naših, mi ih smatramo „nepomičnim bićima, jedva pokretljivijim od kamenja“, ali to je daleko od istine.
Stabla, naime, uče i pamte, imaju inteligenciju, sklapaju prijateljstva, brinu za one najslabije, kao i za svoje potomke, signaliziraju drugim stablima opasnost te mogu osećati bol ili usamljenost.

I drveće može da urla

Istraživanja su pokazala da stabla, kada dugo ostanu bez vode, odnosno kada nastupi jaka žeđ (stabla puno teže podnose žeđ nego glad), bukvalno počnu urlati.
Ali, kako se to odvija na ultrazvučnim frekvencijama, mi taj zvuk ne možemo čuti.

Savršen partnerski život

Stabla neguju partnerske odnose ne samo među sobom nego i s gljivama, koje im pomažu u dopremi hrane iz dalekih područja i preživljavanju.
Gljive se s njima snažno povezuju svojim micelijem te srastaju s njihovim korenjem.
Od stabala partnera one zauzvrat traže samo malo ugljenih hidrata.
One su i njihovi čistači – pomažu im u filtriranju teških metala i toksina, koji drveću jako smetaju, a gljivama uopće ne.

Inteligencija stabla

Budući da je podzemni deo stabala najpostojaniji, čini se da je upravo korenje njihov mozak, odnosno mesto na kojem se pohranjuju važne informacije i proživljena iskustva.
Kada naiđe na otrovne materije, vlažno područje i kamenje, korenje stabla analizira tu situaciju i prosleđuje je u zonu rasta.
Sve ukazuje na to da drveće, baš kao i mi, ima svoju inteligenciju.

Kako šuma utiče na naše zdravlje

Korejski naučnicu su upoređivali kako na žene utiče šetnja šumom, a kako šetnja gradom.
Kod žena koje su šetale šumom poboljšao se krvni pritisak, kapacitet pluća i elastičnost krvnih sudova, dok kod gradskih šetačica nisu primećene pozitivne promene.
Zatim, nije isto ni šetati divljom šumom i onom veštačkom, koja je zasađena ljudskom rukom.

Osobe koje šetaju divljom šumom kažu da im srce zaigra kad god su tamo i da se među stablima osećaju kao kod kuće.
Dok kod onih koji šetaju zasađenom crnogoričnom šumom, gde drveće, kako kaže Wohlleben, „često odašilje pozive u pomoć“, takav osećaj sreće izostaje.
Prema nemačkom šumaru, svako od nas može instinktivno osetiti zdravlje šume.

Citati su preuzeti iz knjige „Tajni život drveća“ Petera Wohllebena.

Izvor: http://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/tajni-zivot-drveca