Gljive – zanimljivosti i neverovatne činjenice

Gljive su u jeku, sad je pravo vreme za berbu!

Svi mi, ljubitelji prirode, volimo kada naiđemo na ove divne oblike života, ali u razgovoru sa planinarima zaključio sam da ne znamo baš previše o gljivama. Evo nekoliko zanimljivosti i veoma interesantnih činjenica:

• Gljive recikliraju biljke posle njihove smrti i pretvaraju ih u plodnu zemlju. Da nije gljiva, planeta Zemlja bi bila zatrpana sa nekoliko desetina metara biljnih (i životinjskih) ostataka i život na zemlji ne bi bio moguć.
• Najstarija gljiva na svetu je nađena u ćilibaru i stara je oko 90 miliona godina – to je jedna vrsta Cordyceps gljive.
• Od raznih gljiva mogu se napraviti predivne boje za tkanine.
• Spore gljiva (i ćelijski zid kod gljiva) se sastoje od hitina – najtvrđe prirodno-stvorene materije na Zemlji. Neki naučnici smatraju da su spore gljiva sposobne za put kroz svemir; drugi čak veruju da su gljive dospele na Zemlju iz Kosmosa! (A neki veruju da su ljudi koji ovo tvrde i sami sa druge planete! 😉)

• Pod odgovarajućim uslovima, spore nekih gljiva mogu da budu uspavane čak vekovima i da ponovo budu fertilne (plodne) posle toliko vremena.
• Gljive su višestruko korisne, i to ne samo kao hrana i lek. Neke gljive se koriste za bioremedijaciju, da apsorbuju i prerade opasne i toksične supstance kao što su ulja, pesticidi i industrijski otpad, na mestima gde takve supstance predstavljaju veliku opasnost po životnu sredinu. Gljive kao izvor hrane mogu koristiti i razne druge vrste mikroorganizama – neke bakterije kao npr. Echerichia coli.
• Mnoge gljive rastu prema sunčevoj svetlosti, prateći sunce isto kao i biljke. Za razliku od biljaka, naučnici još nisu otkrili kako gljive koriste sunčevu svetlost.

• Mycena porodica gljiva sadrži više od 70 vrsta gljiva koje svetle u mraku. Ove gljive proizvode svetlost hemijskom reakcijom koja se zove bioluminisencija. U prošlosti, ljudi su osvetljavali put kroz šumu koristeći panjeve obrasle ovim malenim svetlećim gljivicama.
• Mnogo pre nego što je drveće naselilo Zemljino tlo, Zemlja je bila prekrivena džinovskim gljivama. Dokaz za to je fosil organizma Prototaxites (visok 8m i širok 1m), koji je predstavljao pravu enigmu za naučnike čitavih 150 godina, otkada je otkriven 1859. godine od strane jednog Kanađanina u Saudijskoj Arabiji.
• Psathyrella aquatica je gljiva koja potpuno živi pod vodom.

• Postoji gljiva koja liči na mozak i jako je otrovna. U Švajcarskoj i Nemačkoj je zabranjena njena prodaja, dok je neki drugi smatraju za delikates. Reč je o gljivi Gyromitra esculenta (Hrčak).
• Najotrovnija gljiva na svetu Amanita phalloides – zelena pupavka, ima lep i bezazlen izgled kao jestive gljive. Takođe joj je ukus jako prijatan (nikako se ne preporučuje isprobavanje), a simptomi trovanja se javljaju jako kasno, tek kad je uništila jetru i bubrege. Dovoljan je samo jedan maleni šeširić ove gljive da ubije odraslog čoveka. Budite jako oprezni i ako želite da berete gljive u prirodi za jelo, prvo naučite sve o otrovnim gljivama!!!
• Prva dokumentovana studija o efektima „magičnih“ gljiva desila se 1799. godine, pošto je jedna londonska porodica greškom pojela ove gljive za večeru.

• U prirodi postoji jedna gljiva koja raste na drvetu i ima skoro identičan ukus kao piletina, koja se zove Laetiporus sulphureus – šumsko pile.
• Gljive mogu da proizvedu vitamin D kada su izložene sunčevoj svetlosti, baš kao i ljudska koža. Zapravo, izlaganjem sveže ubrane gljive šiitake, sa listićima na gore, sunčevoj svetlosti, za 8 sati može se povećati koncentracija vitamina D u njoj za čak 4600 puta.
• Gljive stvaraju antibiotike i koriste ih da se odbrane i oteraju druge mikroorganizme koji su im konkurenti u ishrani. Antibiotik penicilin izveden je iz gljive (plesni) Penicillium.

Izvor:

Selena Jovanović

svetgljivakukavica