ARHIVA

Vertikala od 30 metara poručivala je da nema šale sa Međuriječkim potokom i da se moramo fokusirati na svaki potez. Ulazak u vertikalu je malo nezgodniji zbog niskog sidrišta i previsnih delova u startu. Opijeni smo grandioznošću vodopada. To je kao da se spuštate niz soliter držeći svu svoju težinu u rukama.

Teško je ostati imun na koji način se priroda poigrala i iskoristila najbolje što ima kada je nam je darivala kanjon Cvrcke koji predstavlja pravo uživanje za sva čula. Ko nije bio, ne može ni da pojmi taj miris prošlosti u vazduhu, mešanje mirisa drevne zemlje, prastarih stabala i vlažne vegetacije.

Put nas je vodio preko Bele Crkve sve do najgoreg graničnog prelaza na kome sam ikada bio. Granični prelaz Kaluđerovo je nešto kao mešavina crne rupe i Bermudskog trougla koja usisava vreme, živce, strpljenje…

Nigde reka nije ovako isklesala planinske litice, a da reke pritom skoro i da nema. Baš zato što je reč o nestašnim i nepredvidivim ponornicama, u dubinama okolnih planina kriju se kilometri pećinskih kanala, jama i podzemnih tokova...