Peru – Puno&Arekipa

 

 

Prva od stanica je crkva San Pedro Andahuaylillas. Raskošna crkva u malom selu predstavlja izuzetan primer „fuzije“ andske i španske kako kulture tako i religije. Moj stav je nedvosmislen, Španci su dozvolili Hrista u haljini i da se za vreme poslednje večere obeduje morsko prase i time napravili privid veze nove i stare religije dok se u pozadini uvodilo hrišćanstvo. To je urađeno vrlo perfidno i organizovano da i dan danas je polovina perunaca podeljena oko tog pitanja.

 

 

Svraćamo da posetimo i ostatke hrama Wiracocha gde se još jednom divimo graditeljskom umeću Inka i njhovoj dobroj organizaciji. Ovaj hram je služio pored ceremonijalnog prostora kao i skladište, jer ima odličnu poziciju smeštenu u blizini jezera, pašnjaka i šuma.

 

 

Stižemo i do vidikovca „Između dva sveta“ na 4335 mnv gde se prema legendi susreće nebo sa zemljom. Pored toga što je mesto susreta različitih ekosistema i tradicija, to je i mesto gde se graniče Puno i Kusko.

 

 

Svrha naše posete Punu je je bila plovidba po jezeru Titikaka. To je najviše plovno ostrvo na svetu koje se nalazi između Bolivije i Perua. Bez obzira na nadmorsku visinu od 3820m više podseća na more nego na jezero. Ne može se poreći da morski ambijent i egzotična atmosfera plene, ali najinteresantniji deo ovog jezera su plutajuća ostrva na kojima žive pripadnici Ura plemena.

 

 

 

To su ostrva nastala pletenjem lokalne trske zvane Totori. Postoji specijalna tehnika kojom se trska vezuje koja se prenesi sa kolena na koleno. Na taj način Ura plemena uspevaju da opstanu vekovima na svojim minijaturnim ostrvima. Doduše, ne samo time već i odricanjem nekih od luksuza koje mi doživljavamo kao civilizacijske tekovine. Zadivljeni načinom njihovog života i neobičnim okruženjem, ne možemo da se ne zapitamo kako žive bez toaleta i česme sa tekućom vodom.

 

 

Ali, to je verovatno cena koju plaćaju za izolaciju u kojoj uživaju. Deca čamcima idu do kopna zbog škole, muškarci love ribu i ptičija jaja, žene pletu. A glavni izvor prihoda od kojeg kupuju materijalne stvari je turističke prirode – dogovori sa agencijama, prodaja đinđuva i bakšiš za slikanje, vožnju brodićem i petominutni ples.

 

 

Napuštamo vodeno carstvo Puna i krećemo se prema vulkanskoj zoni u kojem caruje dvomilionski grad Arekipa. Naravno, trudimo se da ne propuštamo dobre lokalitete, pa stajemo na kraći treking do vodopada Pilones. Iako smo na visoravni i izgleda kao da smo promašili lokaciju, vrlo brzo dolazimo do manjeg kanjona u kome dominira moćni vodopad.

 

 

 

Posle kraće šetnje koja je dobro poslužila za razgibavanje stižemo i do Kamene šume nastale vekovnim erupcijama vulkana i dejstvom vetra i erozije. Pregršt kamenih skupltura vapilo je za fotografisanjem, te smo im uslišili želje.

 

 

Kako se sve više približavamo vulkanskom području i oblasti niskih trava, sve više ulazimo u svet gde se pored lama i alpaka može sresti i vikunja. To je raritetni preživar čija je vuna najskuplja na svetu. Kreće se oko 5000$ za kilogram neobrađene vune!

 

 

Stižemo u Arekipu, grad koji se raširio u centru oblasti sa čak 17 vulkana. Svakako dominira džinovski Misti koji se može videti iz svake tačke u Arekipi. Prosto izaziva strahopoštovanje, što svojim izgledom to i činjenicom da je procena čuvenih vulkanologa da ako se aktivira može da zbriše ceo grad za manje od dva sata.

 

 

Ponovo se budimo pre petlova i vozimo 160 km do čuvenog kanjona Kolka. Nije samo prostranost i dubina Kolke ono što ga čini tako fantastičnim, već su to promene u njegom raspoloženju – od neplodne stepe Sibajo, preko drevnih terasastih poljoprivrednih zemljišta Janke i Čivaj, do kondora koji krstare toplim vazdušnim strujama iznad odsečenih litica. Krasi ga laskava titula drugog najdubljega kanjona na svetu, a dodatno je prepun istorije, kulture, ruševina, tradicije, takoreći neopipljive peruanske magije.

 

 

Naš cilj je bio posmatranje veličanstvenog strvinara. Kao i kod nas na Uvcu, lokalni seljani su ga trovali i ubijali trudeći se da spasu svoju stoku. Tek kada se broj kondora sveo na par desetina, državni aparat je stao u zaštitu i kolonija je počela da se obnavlja. Reč je o izuzetnoj ptici koju krase brojni kvaliteti. Kondor može da leti satima bez da zamahne krilima, u stanju je da leti i do 200km u potrazi za hranom, zatim to je najteža ptica na svetu koja leti sa drugim najvećim rasponom krila…

 

 

Zato i ne čudi da je deo mnogih priča andske mitologije iz prošlosti, a danas se nalazi na zastavama i grbovima čak šest južnoameričkih država. Zbog toga veliki broj ljudi iz celog sveta dolazi na platforme iznad litica pokušavajući da fotografiše gospodara neba.

 

 

Imali smo sreće da smo pored kondora uspeli da uhvatimo u kadru i kolibrija kao i neobično kanjonsko i pustinjsko rastinje.

 

 

 

„Dosta je bilo turističkog fotografisanja i izležavanja, valja popeti nešto“ pomislio je naš vodič Milutin Ilić kada je pravio program. Tako da iz kanjona se vozimo do prevoja odakle krećemo na uspon na ugašeni vulkan Chucura. Pre momenta gašanja, vulkan je „ugasio“ svu floru i faunu u okolinu, pa su sada prizori kao sa druge planete ili iz Bajagine pesme – daljina, dim i prašina.

 

 

Bez obzira što smo već neko vreme u Peruu, velika visina i dalje predstavlja otežavajuću okolnost. Nije problem samo u nedostatku kiseonika već se na takvim lokaliltetima vremenski uslovi neverovatno brzo menjaju. Krenuli smo u majcama, a do vrha smo svi obukli sve što smo poneli. Neki su čak završili i na ivici hipotermije. Savladavši sve nedaće izlazimo na vrh Chucure na 5260 mnv, brzo slikanje i odmah nazad, jer je noć polako osvajala okolinu. U povratku smo imali priliku da uživamo u pogledau na aktivni vulkan koji pućka na svakih 15-ak minuta.

 

 

Za kraj smo obišili i Laguna de Salinas. To je ogromno slano jezero na 4300 mnv koje okuplja razna bića sa različitim porivima. Čovek vadi so, po obalama pasu vikunje i alpake, pume vrebaju iz žbunja, ali meni su bili najzanimljiviji flamingosi koji se ovde mogu videti u velikom broju.

 

 

 

Njihova roze, pa i crvena boja zavisi isključivo od količine račića koje su uspeli da ulove. Prilično su plašljivi, pa najbolje što sam mogao je bilo da se tiho prikradem i zumiram aparat na maksimum.

 

 

U okolini Lagune de Salinas se nalazi i vulkan u nastajanju. Iz zemlje izlazi voda obogaćena raznim mineralima koji polako formiraju prepoznatljiv oblik vulkana.

 

 

Na dugom putu kući bilo je vremena za sabiranje emocija i utisaka. Nije lako, jer smo videli i doživeli svašta i skoro da smo već zaboravili kada smo krenuli od kuće. Posetiti ovako divnu zemlju i još divnije ljude je verovatno prilika koja se dešava jednom u životu.