Ćud Šare niko ne može da predvidi, te ovde znaju da se promene sva četiri godišnja doba u jednom danu. Ostaje samo da se nadate da će vam dozvoliti da se popnete na njena šiljata leđa bez većih komplikacija. Srećom, tog dana nije “ustala na levu nogu”…
Nastanak prerasti je odavno počeo, urušava se pećina, tavanica polako puca i pojavljuju se otvori na njoj(vigledi), a nama jedino ostaje da sa blaženim osmehom na licu posmatramo božansku transformaciju.
Kao mnogo puta do sada pokazalo se da tamo gde prestaje asfalt, počinje prava priča. Ovog puta off road avantura me je odvela do Kruševog Brda. Iako će mnogi danas za lokaciju ovog mesta morati da guglaju, ovaj lokalitet vuče korene od pamtiveka…
Za manje od sat vremena smo ambijent prebacili iz pustinje u džunglu, iz Sahare u nepregledne prašume Amazonije. Iz pustinjskih letnjih 30+ stepeni došli smo do prijatnog rashlađenja gazivši vodu najpre do gležnjeva, pa do kolena…
Šipovo, pored onog nesrećnog „ružičastog“ Zmaja, je poznato i po tome da se u njemu nalazi jedini spomenik piti na Balkanu, a možda i šire. Naravno da je godinama unazad predmet podsmevanja, ali kad pogledam kakvi su svi poluproverivi istorijski događaji, ali i učesnici istih dobili spomenik, meni ovekovečenje ovog rajskog jela zvuči baš super.
Kako smo bili bez adekvatne opreme, vertilkala od dvadesetak metara za nas je bila nepromostiva prepreka, pa smo se kroz šumu i livade prebacili do kanjona Trešnjice. Za ovaj doživljaj bogovi kanjona su tražili svoju žrtvu…
Krenuli smo na Rožanj, na najviši vrh Sokolskih planina koje pripadaju vencu Podrinjskih planina. Međutim nismo planirali standardnu rutu koju većina koristi, već jednu znatno interesantniju i zahtevniju.
Od njenog povratka tresla se gora, ali bukvalno, jer ne prezajući ni od čega poigrava se sa moćnim gromadama Ruja, Grebena i Vlaške planine i večno ih razdvaja po svojim obalama. Usisava sve njihove potoke i rečice koji joj daruju dodatnu snagu za stvaranje beskrajnih zelenih kotlina i surovih klanaca oko kojih ćemo se vrzmati ceo vikend…
U Kremanskoj kotlini, čuvenoj po predanjima i proročanstvima, spajaju se četiri reke noseći ledenu vodu koju su skupljale po vrletima Tare i Zlatibora. Tu, gde su se u jednoj tački našle neobuzdane sile prirode, nastaje Đetinja…
Kako više idem, više shvatam da je ne poznajem dovoljno. Prostrana i beskrajna u svojoj lepoti, uvek se nađe još neki skriveni kutak koji mora ostati za neku narednu posetu. Gde god da se krećete po ovom jedinstvenom skupu … Detaljnije