Da li se ponekad osećate napeto?
Da li osećate unutrašnji pritisak kao da ćete eksplodirati?
Pa naravno! Jedna od najgorih stvari modernog doba u kojem živimo je rad u kancelariji za računarom od 9 do 5 zbog kojeg su skoro svi pod stresom. Stres je jedan od razloga pada imuniteta što prouzrokuje veću podložnost bolestima, kao i objašnjenje zašto postoji odsustvo emotivne i životne energije da se suočimo sa pritiscima i problemima u životu.
Među beskrajnim nizom obaveza i aktivnosti, nema dovoljno vremena za odmor i opuštanje. Ili bar nema toga na pravi način i na pravom mestu. Posledice dugog perioda nagomilavanja stresa mogu zaista biti katastrofalne.
Velika je razlika između onih koji ne mogu da se otrgnu stegama modernog urbanog života i onih koji uspevaju da ponovo ostvare kontakt sa prirodom. Često se ona ne može primetiti na „prvu loptu“. Ljudi koji provode dosta vremena u prirodi kao da ponovo aktiviraju davno zaboravljene receptore u mozgu koji utiču na smirenost, zadovoljstvo, kreativnost, sabranost pri rešavanja svakodnevnih problema…
Mnogi od nas su to instiktivno i znali, a sada postoji sve više i više istraživanja koja dokazuju pozitivna dejstva boravka u prirodi u borbi protiv depresije, anksioznosti i stresa. Kako priroda smanjuje stres?
Pre svega, podelićemo stres na nekoliko tipova i nivoa:
Biološki stres (telo)
Neurološki stres (mozak)
Psihološki stres (um)
Boravkom u prirodi tretira se svaki tip stresa na jedinstven način.
Biološki stres
Kad god doživite neku stresnu situaciju, na biološkom nivou se oslobađaju određeni hormoni poput kortizola. Ovi hormoni imaju različite efekte i nuspojave koje direktno utiču na energiju, raspoloženje i imuni sistem. Oni treba da pomognu u obavljanju raznih životnih aktivnosti, ali problem nastaje kada su van balansa. Važno je imati efikasne načine za uklanjanje stresnih hormona iz sistema i tu priroda stupa na scenu. Boravak u prirodi i kontakt sa njom promoviše stvaranje pozitivnih hormona relaksacije, sreće i ljubavi. Kad se sistem bude preplavljen sa uticajem ovakvih hormona, on briše negativne hormone stresa i vraća uravnoteženo stanje.
Naravno, čovek je mnogo kompleksnije biće, tako bilo koja priča o stresu ne bi bio potpuna bez sagledavanja mozga.
Neurološki stres
Iznenađujuće veliki broj mentalnih iskušenja i problema modernog čoveka su u klasifikovani i povezani sa poremećajima čulnog procesuiranja. Izazovi kao što su autizam, šizofrenija, ADHD (hiperaktivni poremećaj – nedostatak pažnje ) ili opsesivno – kompuluzivni poremećaj imaju zajednički imenitelj, a to je oblik neurološkog stresa. Najosetljiviji delovi mozga poput moždane kore (korteksa), pojedinih režnjeva i delova limbičkog sistema ne dobijaju dovoljno stimulacije. Ni kvalitativno ni kvantitativno. Razlog u tome leži u ritmu savremenog doba koji uzima svoj danak. Isuviše vremena ljudi provode ispred raznih ekrana, na betonu i zatvorenim šoping molovima gde su izloženi veštačkom osvetljenju i vazduhu. Najbolji tretman za nabrojane probleme je stavljanje ljudi u okruženje koje stimuliše svih pet čula. Naravno da opet pričam o boravku u prirodi. Rezultat je ponovno balansiranje neurološke energije, veći fokus pri razmišljanju i percepciji, poboljšanje memorije…
Umni stres
Na umnom nivou stres je uzrokovan jednom od dve stvari:
1. Imate previše misli koje „lete“ kroz vaš um i stvaraju osećaj zauzeća
2. Razmišljate često o stvarima koje vas čine nervoznim ili uznemirenim
Svako od nas je doživeo neke frustrirajuće situacije ili posledice loših izbora, ali ključna stvar je kako se nosimo sa time. Što bi naš narod rekao – „Kakve su ti misli, takav ti je život“. Neverovatna stvar je da se osećaj stresa može dogoditi čak i kada se ništa strašno ne dešava u spoljašnjem svetu, jer misli u vašoj glavi stvaraju problem. Nije ovde reč o kontrolisanju misli ili prestanku razmišljanja. Naravno da to nije moguće. Ovde je reč o provođenju vremena sa biljkama, drvećem, životinjama, suncem…
Bavite se stvarima koje volite, koje vas ispunjavaju u okruženju kome se osećate bezbrižno. Rezultat će biti neočekivano dobar. Um će biti jasan, primetićete osećaj svežine, sreće, podmlađenosti, a takav osećaj će u mnogome uticati i na „proizvodnju“ misli na koje ne možemo svesno da utičemo.
Iako su studije pokazale da čak i samo gledanje slika prirodnih predela pružaju kognitivni podsticaj i meditativni efekat, uvek glasam za odlazak u prirodu. Pronađite aktivnost koja vas ispunjava i provedite dan u prirodi. Nema puno drugih stvari koje bi bile korisnije da uradite, a rezultati će biti iznenađujući.
Zoran M.
Da Nešo, načeo si dobru temu, jer priroda i bivanje u prirodi je zaista eliksir za ljudski organizam. Bolje reći afrodizijak. Tema je velika, ali si je nekako učinio previše studioznom, naučnom. Mislim da bi bilo bolje pisati, kako boravak u prirodi tebe relaksira i kako si sam pronašao ovaj put.
A što se misli tiče, one su u velikoj korelaciji sa našim željama i mogu se kontrolisati( to je moj fah), ali ako je čovek rob svojih misli i htenja, njega ni predivna priroda ne može opustiti, jer ih svuda nosi sa sobom. Pokušaj sa svojim iskustvom, to bih voleo da pročitam.
Srdačno Zoran M.
Nenad Nesic
Dragi Zoki,
Postoje dva tipa članaka na sajtu. U jednima pišem lične doživljaje i krajnje subjektivni osećaj vezan za neki lokalitet i/ili avanturu. Drugi se odnose, između ostalog, i na naučne poglede vezane za prirodu i fizičke aktivnosti u njoj. Slažem da se to može biti suvoparniji pristup, ali tako je uvek kada je u pitanju nešto egzaktno. Hvala što čitaš, hvala na kritikama. Svako dobro!
Ivana
Definitivno tačno! Od prirode, mira i tišine nema bolje odmora. Iz iskustva govorim kada kažem da je to jedini način da se odvojite od stresa svakdonevnice. NIje ni čudo što stariji sve više biraju da kupe neku malu kućicu na selu i tu provedu ostatak života. Jer priroda je priroda, i taj mir ništa ne može da zameni