Otrovni živi svet Srbije

objavljen u: Povezani tekstovi | 0

Svi mi koji često boravimo u prirodi moramo biti svesni da u okruženju oko nas sve vrvi od života. Ali ne samo to, već da se u ovom izuzetno kompleksnom sistemu stvari odvijaju po vekovima starim i čvrsto definisanim odnosima. Tačno se zna svačija uloga, položaj u lancu ishrane i načini na koje se ispoljavaju nagoni za preživljavanje.

Da prevedem. Iako su fotografije, naročito na internetu, često idilične, u srcu prirode svako pokušava da pojede sve iz njegove interesne zone i sve što mu se nađe na dohvatu.
To je razlog zbog čega su određene vrste luče otrovne supstance kako bi lakše došli do plena ili neprijatelje držali na odstojanju. Ova činjenica uopšte ne ukazuje da su oni naši neprijatelji i da ih treba uništavati, jer ne vrti se sve oko ljudi. To i pravi osnovnu razliku između EGOcentričnih i EKOcentričnih pojedinaca.

csm_Poskok_Vipera_ammodytes_1_c3856f9831
Izvor: Srpsko herpetološko društvo

Ti otrovi zaista jesu nekada toliko jaki da mogu da ugroze i čoveka. A da li zaista i hoće, to zavisi od više faktora. Najpre od količine unesenog otrova, ali i dela tela gde je došlo do kontakta. Veoma je interesantno da veće količine otrova mogu biti fatalne, a manje doze se koriste u farmakologiji za lečenje određenih bolesti.

Generalno, na našem podneblju nema previše otrovnog živog sveta (ne računam ljude 😊) koji može ugroziti živote ljudi, ali itekako treba obratiti pažnju. U nastavku možete pogledati spisak najotrovnijih primeraka živog sveta u Srbiji.

zapali_iz_grada_zelena_pupavka

Zelena pupavka

 

Amanita phalloides je vrsta otrovne gljive koja je pretežno rasprostranjena na nižim nadmorskim visinama, najčešće kraj listopadnog drveća, ali može se naći i ispod borova. Iako ime nedvosmisleno ukazuje na njenu boju, nije baš tako.

Pojavljuje se i u belim, smeđim i žutim varijantama. Često je mešaju sa divljim šampinjonima. Ne treba se sa njom igrati, jer ukoliko dođe do trovanja, ono može biti smrtonosno čak u 50% slučajeva. Samo jedan šešir pupavke je dovoljan da usmrti tri čoveka.

Ludara

Boletus satanas je vrsta otrovne gljive koja se može naći u listopadnim šumama u toku leta ili početkom jeseni. Najčešće je smeštena ispod hrasta, graba ili breze. Ukoliko neko pomisli da je u pitanju vrganj, čijoj porodici inače i pripada, čekaju ga višesatne stomačne tegobe praćene povraćanjem, mučninom i dijarejom.

zapali_iz_grada_ludara
zapali_iz_grada_mala_smrt

Mala smrt

 

Galerina marginata ili Rebrasta patuljica je naziv ove gljive koja potkrepljuje onu narodnu – „Otrov se u malim bočicama čuva“. Žućkasta je ili smeđa, dok po kišnom vremenu dobija tamno braon boju. U početku ima ispupčeni, a vremenom se on pretvara u rašireni oblik. Najčešće se nalazi na trulim panjevima. Njeni otrovi su izuzetno opasni, jer dovode do oštećenja jetre, otkazivanja bubrega, a mogu se javiti i unutrašnje krvarenje i koma. Što se tiče tipa otrova, on je isti kao i kod Zelene pupavke.

Šareni daždevnjak

 

Salamandra salamandra je latinski naziv ovog lepog, ali nimalo bezopasnog vodozemca. Crne je boje sa jasno naglašenim žutim mrljama koje upozoravaju neprijatelje. Ispod ovih žutih mrlja se nalaze mnogobrojne žlezde koje luče otrovne supstance. Nije do sada zabeležen smrtonosni ishod za čoveka posle susreta sa šarenim daždevnjakom, a simptomi trovanja su kontrakcije mišića i povišeni krvni pritisak.

zapali_iz_grada_daždevnjak
zapali_iz_grada_krtica

Krtica

Talpidae je sisar koji nastanjuje praktično celu severnu hemisferu naše planete. Pogrešno je usvojeno mišljenje da su štetočine. One ne uništavaju korenje, već se hrane insektima i glistama i u toku jednog dana mogu pojesti pola svoje težine. Ne vole da dele svoje iskopane tunele, pa je i to jedan od razloga što njihove žlezde luče otrove u pljuvačku. Generalno, nisu opasne po zdravlje ljudi osim ukoliko neko ne odluči da ih jede žive 😊

Šarka

Vipera berus je zmija otrovnica iz porodice Vipera. Vrlo je rasprostranjena na svetu, a svoj otrov ubrizgava ujedom kroz žljebove na zubima. Otrov deluje sporo i nije naročito snažan, te samo u izuzetno retkim slučajevima je smrtonosan za čoveka. Postoje naučnici koji tvrde da je njen otrov izuzetno jak, ali da usled malih ubrizganih količina nije fatalan po zdravlje ljudi. Otrov šarke je hemotoksičan, što znači da deluje na krvotok i da dolazi do raspadanja tkiva u kontaktu sa njim. Brojne statistike pokazuju da u Evropi više ljudi umre od uboda pčela nego od šarke, a opet na puki pomen zmija mnogi se plaše i zgražavaju.

zapali-iz-grada-zmije-otrovnice2
zapali-iz-grada-zmije-otrovnice

Poskok

Vipera ammodytes je naša najopasnija zmija čiji otrov izaziva nekrozu tkiva i uništavanje trombocita zbog čega dolazi do krvarenja u unutrašnjim organima. Sam ujed ne mora biti bolan, ali se svakako ubrzo javljaju simptomi kao što su vrtoglavica, glavobolja, povraćanje i ubrzani rad srca. Protivotrov bi trebalo primiti u najkraćem mogućem roku. Poskok je prepoznatljiv po rogu na glavi, a boja varira od sive, svetlo žute, pa sve do braon u zavisnosti od podneblja gde ga srećemo. Od terena najviše voli suva i kamenita mesta i najčešće obitava na rubovima svetlih šuma i obodima kanjona. Možemo ga sresti do 1000 metara nadmorske visine.

Božur

Paeonia je višegodišnja, zeljasta ili polu drvenasta biljka sa podzemnim krtolasto zadebljalim stablom. U Srbiji postoji pet vrsta: obični, banatski, stepski, muški i kosovski. Cvet je krupan, rozikaste boje i može se naći od marta do maja kada krasi brojne planinske livade. Postoji prilična upotreba ove biljke u narodnoj medicini, a naročito u prošlim vremenima kada su se njime rešavali problemi kašlja, hemoroida, ženskih ciklusa, epilepsije… Nisu retki slučajevi trovanja do kojih je dovodila nestručnost u smislu količine i načina upotrebe. To se dešavalo uglavnom usled veće količine alkaloida koji se nalazi u pojedinim delovima biljke koji prouzrokuje povraćanje, upale sluzokože želuca i creva.

zapali_iz_grada_bozur
zapali_iz_grada_bunika

Bunika

Hyoscyamus niger je otrovna i psiho aktivna zeljasta biljka koja sadrži velike količine alkaloida. To je biljka vrlo neprijatnog mirisa koja raste kao korov na zapuštenim mestima. Stablo je dlakavo, a plod je žuto-smeđi sa nazubljenom čaurom na vrhu. Svi delovi bunike su otrovni. Kao opasna biljka bila je poznata još u srednjem veku kada se koristila za umirivanje i uspavljivanje. Najtipičniji simptomi su gubitak pamćenja, crvenilo u licu, sušenje usta, halucinacije, paranoja… Danas, u strogo kontrolisanim uslovima, moderna farmakologija koristi buniku za proizvodnju lekova protiv astme i/ili gelova protiv reume.

Mrazovac

Colchicum autumnale je izuzetno otrovna zeljasta biljka koja se često može naći po planinskim krajolicima. Zbog dugih i uskih listova mešaju ga sa sremušem. A zbog cvetova koji su roze do bledo ljubičaste boje ljudi često pomisle da je u pitanju šafran(izuzetno skupi začin). Neuki i neiskusni gramzivci umesto bogatstva mogu da dobiju samo trovanje praćeno mučninom, povraćanjem, oštećenjem jetre i bubrega, uništavanjem leukocita… Može da dođe i do smrtnog ishoda ukoliko je unesena količina od 60g listova ili 10g semenki. Razlog za ovo je izuzetno velika koncetracija alkaloida od kojih je najpoznatiji kolhicin zbog čega mrazovac joši nazivaju biljni arsen. Čak ni osušena biljka ne gubi svojstava i ostaje otrovna godinama.

zapali_iz_grada_mrazovac
zapali_iz_grada_velebilje

Velebilje

 

Atropa belladona ili ludača je veoma rasprostranjena biljka u našim brdskim i planinskim krajevima. Ime je dobila prema liku iz mitologije, Atropi, koja preseca nit života i predaje dušu smrti. Drugi deo naziva, što znači lepa gospođa, potiče iz perioda renesanse, kada su se kapi ove biljke stavljali u oči kako bi se proširile zenice što se tada smatralo privlačnim.

Najčešće se može naći u svetlim šumama. U pitanju je halucinogena i veoma otrovna biljka prepuna alkaloida (atropin, hiosciamin, skoplamin) koji se ni sušenjem ne razgrađuju. U slučaju trovanja javlja se sušenje usta i ždrela, izrazito raširene zenice, mučnina, neuračunljivost, paraliza, halucinacije, a u najgorim slučajevima i smrt.

Za fatalan ishod kod dece dovoljne su 3-4 bobice, dok za odrasle je ta doza oko deseta komada.

Crna čemerika

 

Veratrum nigrum je višegodišnja zeljasta biljka rasprostranjena po brdskim i planinskim predelima do 1600 metara nadmorske visine. Svojim izgledom, oblikom, listom i cvetom neodoljivo podseća na lincuru i to je glavni razlog slučajnih trovanja. Još kad se pomeša sa rakijom, eto pravog veselja. 😊 Naziv joj je izveden iz narodnog izraza „čemer“, što znači jad, nesreća. Treba biti izuzetno oprezan, jer je u pitanju biljka čiji je svaki deo veoma otrovan, pa čak i konzumacija jednog grama može usmrtiti čoveka. Ona sadrži protoveratrin, alkaloid koji pogubno deluje na kardio-vaskularni i nervni sistem. Najveći trag u istoriji je ostavila usmrtivši ni manje ni više nego Aleksandra Velikog, koji je skončao u strašnim mukama paralizovan bez mogućnosti govora.

zapali_iz_grada_crna_čemerika
Zaprati Nenad Nesic:

Poslednji članci od

Ostavi komentar