Prokletije

objavljen u: Prirodopisi | 6

Karanfili – Severni vrh

 

Tamo gde priroda i dalje izaziva strahopoštovanje ljudi, tamo gde je planina još uvek neukrotiva i gde se sve odvija prema njenom hirovitom dirigovanju, tamo se nalaze Prokletije. Najviši planinski masiv Dinarskih planina strateški je zauzeo položaj na tromeđi Srbije, Crne Gore i Albanije i preuzeo večitu obavezu straže nad okolinom.

Baš tim osobinama, ali i nepreglednom divljinom i misterijom, privlači prirodnjačke zaluđenike i poziva ih na mesta za koja, u prvi mah, deluje da samo ptice mogu da dosegnu.

Koordinate: 42.517978, 19.785088
Rastojanje od BG: 410km
Težina: 5 – RAZMISLI JOŠ JEDNOM
Način realizacije: SOLO
Oprema: RANAC, PATIKE

 

Foto: Nenad Medić

Ceo Balkan obiluje smešnim i čudnim imenima, pa će možda neko voditi poreklo iz Zlokuće, Smrdića ili Gnojnice; možda ćete baš vi voleti Donje Brijanje ili se obresti u Mrtvom Dubokom. Neka su više, neka manje zabavna, ali ime Prokletije kod svih nas budi isti osećaj podozrivosti i čini da nam se koža ježi. Delom zbog svoje nepristupačnosti, delom zbog surovih pejzaža i još surovijeg imena, a naravno i usled burne istorije koja je u više navrata uzimala krvav danak sprečena je veća popularizacija ovog planinskog masiva.

 

 

Tako da danas, u vreme digitalizovanih mapa, aplikacija i trekova, na Prokletijama još uvek postoje mesta gde ljudska noga nije kročila, ali valja napomenuti da postoje i staze kojima se „ide na sopstvenu odgovornost“. Možda je sa punim pravom dato ime, kao u nekom zlom predskazanju.

 

Foto: Nenad Medić

Usled svoje očaravajuće divljine, prelepih pejzaža, ali i malo splasnulih ludosti iz devedesetih, Prokletije postaju omiljena destinacija planinara, biciklista i alpinista i 2009. godine dobijaju status nacionalnog parka. Osnovna ponuda petog i najmlađeg nacionalnog parka su na desetine teško dostižnih i nazubljenih vrhova preko 2000 metara, kao i broja lednička jezera. Iz široke lepeze ponuda, mi smo se odlučili za opušteniju turu do Hridskog jezera, izuzetno izazovni pohod na Severni vrh i turistički obilazak Oka Skakavice.

 

 

Put je prilično dugačak. Preko ibarske magistrale, u zavisnosti od stila vožnje i pauza, potrebno je sedam, osam sati do doline Grebaje. Međutim, kako smo se odlučili za posetu Hridskom jezeru, u Plavu se odvajamo levo ka istočnom delu Prokletija. Iako je udaljeno samo dvadesetak kilometara, potrebna je čitava večnost da se stigne tamo. Na početku je asfalt koji nam je dao lažnu nadu bez obzira što je prepun rupa. A nakon toga se smenjuju šljunak, makadam i kamen i ukoliko nemate terensko vozilo svaka uspešno pređena etapa je kao mala pobeda. Negde, iza nekog žbunja čuči rendžer koji naplaćuje jedan euro ulaz u NP. Mislim da bi bilo bolje da su postavili auto mehaničara i da platimo dotezanje u pit stopu pre nastavka Camel Trophy-ja.

 

 

Izmoreni i izgužvani od vožnje stižemo do Bajrovića katuna odakle kreće planinarska staza do jezera. Čim smo izašli iz kola, momentalno smo se resetovali i zaboravili da istim putem treba da se vratimo. Klepetuše su odzvanjale u ušima, prodorni miris četinara se lepio za nozdrve, a neverovatan pogled na najzeleniji deo Prokletija osvajao je dušu.

 

 

Staza je prava planinarska poslastica. Vodi mahom kroz hladovinu guste četinarske šume dok se uz put ređaju prizori za najlepšu galeriju.

 

 

Nakon sat vremena hoda stižemo do jezera. Od ushićenja ostajemo bez reči shvatajući zašto ga mnogi ubrajaju među najlepša jezera Balkana. Dugačko je 300, široko 160 i duboko 5 metara, a položaj na nadmorskoj visini od 1970 metara ga svrstava među najviša jezera Balkana. Naravno da i Hridsko jezero prate legende.

 

„Veruje se da su ga stvorili bogovi i podarili šumskim vilama da u njemu uživaju. Kada su ga ljudi otkrili, vile su morale da odu. Bogovi su iz besa osuli munje i gromove po okolnim planinama i proklevši ih, pretvorili u goli krš. Od tada se planine po predanju zovu Prokletije.“

Ne znam da li verujete u legende, ali zaista su tragovi gromova vidljivi na svakom koraku, vrhovi su goli, a vile nismo sreli. 😊

 

„Zovu ga i jezero sreće, jer se veruje da kupanje u njemu donosi lepotu, zdravlje, ljubav i rađanje mnogo dece, a da bi se želja ostvarila posle kupanja treba baciti komad nakita u vodu. Ako je verovati legendi, priče o tome čuo je i pohlepi trgovac iz Plava, pa je krišom noću došao na jezero i krenuo da sakuplja dragulje i bisere, koje su devojke i žene ostavile posle kupanja. Kada je sakupio blago iz jezera, počeo da broji, a od odsjaja srebra i zlata na mesečini potpuno je obnevideo. Trgovac je počeo da rida na sav glas koji je odzvanjao čitavom planinom. Od tada se jezero po legendi zove (H)Ridsko.“

 

 

Jezero je smaragdne boje i besprekorne čistoće, i u njemu se ogledaju okolni vrhovi i priobalno rastinje. Dno jezera, koje se vidi kao na dlanu, svedoči o čistoći vode. Ukoliko ste ljubitelj fotografije potpuno će vas izludeti dok budete tražili najbolji ugao, jer se ne zna odakle lepše izgleda. Na njemu stoluje nirvana i dozvolite joj da vas obuzme. Ovaj osećaj se konzumira natenane, bez žurbe. Zato, odvojite vreme da sednete i da se sjedinite ponovo sa prirodom.

 

 

 

Prvi susret sa uskom dolinom Grebaje me je potpuno izbacio iz koloseka. Odjednom sam se osetio malim, bespomoćnim. Goli i oštri nazubljeni vrhovi koji su se načičkali iznad zelene doline izgledali su kao nepremostiva prepreka, kao da sam stigao na kraj sveta, da je prava ludost i pomisliti kako se oni mogu preći. Izgled i imena okolnih špiceva samo su potkrepljivali moje misli. Pogled su privlačili Očnjak, Koplje, Gvozdeni vrh, Karanfili… Karanfili su zvučali najnežnije i najblaže što će se ispostaviti potpuno netačno nešto kasnije toga dana.

 

prokletije15

 

Na greben Karanfila, preciznije na Severni vrh(2460m) krećemo posle doručka, čak i nešto kasnije nego što bi trebalo. Tabla upućuje u željenom smeru i sluti na jako dug dan – 1400 metara nadmorske razlike, 6,6 kilometara za pet i po sati u jednom pravcu! Staza je izuzetno zahtevna, i fizički i tehnički. Započinje u dolini i taj deo služi za lagano zagrevanje. Zatim se po etapama smenjuju šuma, nisko rastinje, krš, sipar i divokozje stene. Od šume, do koje se stiže za desetak minuta, počinje tvrdoglava uzbrdica koja nema nameru da popusti sve do vrha.

 

prokletije17

 

Da bih je savladao morao sam i ja da se zainatim. Staza nas je cedila kao krpu i morali smo dobro da potegnemo da bi ispunili cilj. Svaki put kad bih ostajao bez daha, okretao sam se i uživao u pogledu na dolinu Grebaje, koja je postajala sve manja i dalja. Gledao sam i u Severni vrh, ne bih li zaključio da li se makar malo približio, ali i prekoputa na Volušnicu, u čijoj smo se ravni već dobrano nalazili. Mogu vam reći da sam se baš se nauživao u pogledima. 😊

 

prokletije18

 

Kako je vreme odmicalo teren je postajao sve negostoljubiviji, a mi sve umorniji, ali i rešeni da ne pokleknemo pred surovim prostranstvom „prokletih planina“. Posle kamena kome tepaju „pečurka“, zaobilazimo zaostale snežne nanose i savladavamo dugački sipar, koji je u nekim delovima čak i pod uglom od 60 stepeni. Na njegovom kraju se nalazi Krošnjin prolaz, a to je tek priča za sebe.

 

prokletije19

 

Uz pomoć postavljenih sajli i tehnika „grebanja“, „ljubljenja i grljenja“ stene, uspešno pronalazimo oslonce i napredujemo do prevoja gde napuštamo dolinu Grebaje. Prizor je veličanstven. Kao da smo prošli kroz neka vrata, kao da smo zakoračili u drugu dimenziju. Pred nama „puca“ pogled na dolinu Ropojane i albanske vrhove gde, naravno, caruje Maja Jezerce koji je sa svojih 2694 metara najviši vrh Prokletija i Dinarskih planina.

 

prokletije21

 

prokletije22

 

prokletije23

 

Do vrha vodi divokozja staza, koja traži dodatnu obazrivost, i za ukupno četiri i po sata stižemo do vrha. Pogled dobacuje kilometrima daleko, obuhvatajući u talasima vrhove koji paraju nebo. Kao na dohvat ruke su Maja Bojes, Maja Jezerce, Trojan, Popadija, pa čak i Komovi.

 

prokletije24

 

prokletije25

Foto: Nenad Medić

Vikend kompletiramo na još jednom prelepom mestu. Oko Skakavice ili Savino oko je spektakularno vrelo koje izbija na 1000 mnv u kružnoj uvali. Neodoljivo podseća na veliko oko čija plava zenica se spušta do osam metara dubine. Vrelo je najaktivnije u kasno proleće kad se tope snegovi sa bokova Prokletija.

 

prokletije16

 

prokletije20

 

Ledena voda koja ne prelazi pet stepeni se uskomeša i prosto vri, skoro kao emocije u telu dok se boravi pored nje. Na obodu oka se nalazi mala kamena brana preko koje se kristalno čista voda preliva i formira reku Skakavica dugu samo dva i po kilometra.

 

prokletije26

 

Na kraju Vusanjske doline u vidu vodopada Grlja reka se survava 15 metara niz stenu klesajući živopisni kanjon, da bi sa raznim pritokama i pod drugim imenima nezadrživo krčila sebi put, sve do konačnog ulaska u Plavsko jezero.

 

prokletije28

 

Dugo smo u sebi vrteli slike (ne)viđenih predela i tek uz prećutno obećanje da ćemo se odazvati sledećem pozivu Prokletija, mogli smo da nastavimo dalje. Čekamo novi poziv „prokletih planina“.

 

 

Zaprati Nenad Nesic:

Poslednji članci od

6 Responses

    • Nenad Nesic

      Hvala puno Vlado. Jeste zahtevno, ali je prelepo i vredi svakog uloženog napora. Topla preporuka za sve ljubitelje planina. Veliki pozdrav!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.