Bled i Bohinj

objavljen u: Prirodopisi | 0

Plavo-zelene oči Slovenije

 

Posle kraće vožnje stižemo na čuveni Bled. Ovo alpsko jezero, sa jedinim ostrvom u Sloveniji, vekovima predstavlja raj za posetioce i očarava svojom lepotom, spokojem i isceliteljskim moćima. Iako ne dolazim prvi put, hvatam sebe kako se iznova i iznova oduševljavam svakim delićem bajkovitog jezera.

I drugi su došli nošeni istom željom, te zatičemo gužvu veću od željene. Ljudi različitih profila sa različitih kontinenata, putnici namernici, putnici prolaznici, outdoor manijaci, kongresni turisti, svi oni daju kosmopolitsku notu koja lansira Bled u sam vrh turističkih destinacija sveta.

 

Koordinate: 46.368185, 14.113065
Rastojanje od BG: 580km
Težina: 1 – OPUŠTENCIJA
Način realizacije: SOLO
Oprema: PATIKE, RANAC

 

U prošlosti nije bilo vode na lokaciji Bledskog jezera, već livadske doline sa malim brdom i stenom, na kojoj su noću plesale planinske vile. Pastiri su puštali ovce u dolinu gde su jele travu oko vilinske stene. Vile su zamolile pastire da postave ogradu oko svog područja za ples kako bi trava ostala meka. Pastiri nisu uzeli u obzir njihov zahtev i jednog dana najmlađa i najlepša vila slomila je nogu dok je plesala. Ljute vile pozvale su izvore i potoke da uđu u dolinu i napune je vodom. Samo brdo sa stenom ostalo je kao ostrvo usred jezera, na kojem su vile mogle plesati u laganim zvezdanim noćima.

 

 

Bledsko jezero predstavlja pravi primer kako se može u skladu sa prirodom organizovati kvalitetna i bogata turistička ponuda. Uređena pešačka staza u dužini od šest kilometara oko jezera prilagođena je starijim turistima, deci i biciklistima. Nama baš to odgovara i tokom šetnje otkrivamo pregršt skrivenih kutaka i prelepih vidikovaca. Već fascinantnu scenografiju dodatno upotpunjuju brojne patke, labudovi, lokvanji, ribe…

 

 

Bledsko ostrvo se vidi sa svake pozicije na jezeru. Izuzetno je šarmantno i privlačno, te se veliki broj turista odlučuje za posetu i to koristeći lokalne čamce koji se zovu pletna. Ostrvom dominira građevina koja je bila hram posvećen paganskim božanstvima. Nakon hrišćanizacije ovih prostora, 745. godine postaje Bogorodičina crkva, a 1465. godine je renovirana kada je i dobila svoj gotski izgled. Čuvene stepenice koje vode od pristaništa do crkve broje 99 komada i dan danas ukoliko par želi da se venča na ostrvu mladoženjina kičma mora izdržati 99 krckanja i isto toliko romantičnih osmeha mlade. Naravno da se svaki mladoženja nada da se njegova izabranica nije najela čuvenih kremšnita prethodnih dana. 😉

 

 

Ne čudi što se na obalama nalazi i Titova vila. Nekada je „najveći sin naših naroda i narodnosti“ dolazio povremeno na predah i tompus, a danas je to luksuzan hotel, kao i izuzetno posećena turistička lokacija. Kroz istoriju vila je više puta menjala vlasnika i namenu, od austrijskog vojvode, preko kralja Aleksandra Karađorđevića i komunističke partije Jugoslavije, pa sve do danas kada raskošnim hotelom upravlja Vlada Slovenije.

 

 

Nad Bledskim jezerom kao zaštitnik i stražar nadvio se čuveni zamak. Sagrađen je još pre 10 vekova, u međuvremenu izdržao i preživeo brojne vlasnike, ali i snažan zemljotres posle kojeg je renoviran u zdanje kakvo zadnjih godina poznajemo. Današnja namena je isključivo turistička, pa se pod njegovim okriljem nalaze muzej, vinarija, restoran, galerija…

 

 

Sve nabrojano je izuzetno lepo, interesantno i dobro organizovano, ali nas je više interesovala druga lepota, ona koju nosi neumoljiva priroda, pa smo se uputili na izlete u relativno bližoj okolini Bleda.

Bohinjsko jezero je baš po mojoj meri. Za razliku od Bledskog, Bohinjsko jezero je manje urbanizovano, manje uređeno, manje posećeno, ali više dolazi do izražaja predivna priroda koju je mnogo lakše udahnuti u miru nego u larmi i galami.

 

 

Najveće slovenačko jezero se smestilo u srcu Julijskih Alpa i raspustilo svojih 100 miliona kubika vode na 12 kilometara u jedinstvenoj glečerskoj dolini.

 

 

Iznad doline su čak 24 sela koji na obroncima posesivno čuvaju istoriju i pretvaraju bogatstvo tradicije i prošlosti u vedrinu sadašnjosti. Bohinjsko jezero je pogodno za vodene aktivnosti tokom cele godine – od plivanja, surfovanja, vožnje kajakom ili kanuom, ribolova i ronjenja u toplijim mesecima do čak i klizanja zimi.

 

 

Posetioci se takođe mogu odlučiti za turističku vožnju brodom, ali je još možda bolje krenuti u šetnju obalom i pronaći opuštajuću uvalicu za predah i posmatranje bogate flore i faune.

 

 

Slap Savica (46.294543, 13.791651)

 

je svakako najveća atrakcija ovog kraja koje je sakrivena među strmim zidinama Komarča. Da bi se stiglo do ovog remek dela prirode, potrebno je platiti kartu od 3e i popeti se uz 550 stepenika. Staza je uređena i obezbeđena, prilagođena porodičnim posetama i nije previše zahtevna. Doduše, nemirni klinac na leđima čini da se stepenice teže savladavaju. Na kraju staze je drvena platforma sa koje se vidi i Bohinjsko jezero, okolni vrhovi i veličanstveni vodopad Savica.

 

 

Prvi put kad sam ga posetio, pre 5 godina posle obilne kiše, vodopad je bio toliko snažan da sam posle samo 10 sekundi stajanja na platformi bio skroz istuširan. Srećom, sad je bio mirniji i slabiji. Baš zbog toga sad sam mogao prići i uživati u neverovatnim bojama koje se pojave kada bujice prođu.

 

 

Napajaju ga vode iz doline Triglavskih jezera koje pune horizontalni pećinski tunel iz kojeg izbija vodopad. Poseta ovoj kraškoj pećini koja obiluje jezerima i nakitom je moguća samo uz profesionalnog vodiča i adekvatnu opremu. Malenom se nije išlo, pa smo i mi odustali. 😊 Slap Savica posle 78 metara pada u smaragdni bazen nastavlja nizbrdo ka jezeru u koje se uliva ili kroz koje prolazi i sa druge strane izlazi kao Sava Bohinjka.

 

Pokljuška soteska(46.378972, 14.041836)

 

je manje poznata, ali vrhunska prirodnjačka poslastica. Ova kružna staza kroz klisuru je divlja, bujna i raznolika, mami i doziva. Od uređenog parkinga staza kreće uzbrdo pored potoka koji je bio na izdisaju u septembru kada smo bili. Veličina korita ukazuje da je verovatno krajem proleća sav gizdav i raspomamljen, da njegov žubor odzvanja kilometrima daleko. Već na prvom koraku nas je opkolila bujna vegetacija u svim nijansama zelene nagoveštavajući da smo zakoračili u carstvo Nacionalnog parka Triglav.

 

 

Prateći kružnu stazu kroz klisuru mogli smo da doživimo njenu lepotu i sve što nam je pripremila. Prirodne znamenitosti su gusto razbacane po celoj klisuri Pokljuke. Ređali su se kao na traci strme zidine, odseci, kameni most koji se proteže 24 metra iznad zemlje, pećina sa vigledom na plafonu, 22 metra visoki vodopad (vidljiv samo u proleće)…

 

 

Pentaramo se preko ogromnih kamenih gromada popadalih po uskim procepima znajući da nismo sve još videli i da je to samo neophodan napor za dostizanje nesvakidašnjih prizora. I stvarno, ubrzo izbijamo na najlepši deo. Ispred nas je scenografija kao za neki filmski plato i čekamo da patuljci promile duge brade iz stenovitih procepa. Ogromne gromade razvojio je uporni potok i napravio tesnac od nekoliko desetina centimetara. Iz njega izbija mrak, hladnoća i misterija. A da sve bude još dramatičnije, pobrinula se drvena staza koja je opasala stenu i vodi baš u taj mrak.

 

 

Naravno da ništa nije opasno, samo ponekad volim da pustim mašti na volju, posebno na sekvencama koje podsećaju na filmove i knjige iz nekog dalekog sveta epske fantastike. Drvena galerija se pretvara u stepenice i dalje se prolazi kroz srce planine i mrkli mrak da bi sve rezultiralo novom bajkovito lepom zbijenom i zaobljenom ravnicom.

 

 

Lokalno stanovništvo ih naziva „vrtci“. Prebogate su zelenilom, od visokog drveća pa sve do ogromne paprati i raznobojnog šumskog cveća. Potpuno su skrivene i izolovane od ostatka sveta, kao da ih ništa ne dotiče. Staza je kružna, neverovatno atraktivna i uzbudljiva, parking je besplatan, a opet većina posetioca Bleda nije ni čula za ovaj pravi dragulj nacionalnog parka Triglav.

 

Vintgar (46.393608, 14.085626)

 

je spektakularna klisura koja se nalazi na par kilometara od Bleda. Reka Radovna je urezala sebi put između velelepnih zidova Homa i Boršta i još uvek se može doživeti njena neukroćena narav u brojnim brzacima, slapovima i virovima.

 

 

Ovo je mesto gde se sva čula stimulišu. Vazduhom dominira svežina, gromoglasan huk divlje planinske reke odzvanja i odbija se od monumentalne gromade, a kanta sa tirkiznom, smaragdnom i petrolej bojom odavno negde curi i dozvoljava nam da uživamo u najlepšim nijansama, različitim od vira do vira.

 

 

Konfiguracija terena dozvoljava samo ekstremno spremnima da prođu kroz klisuru, pa su za obilazak širih narodnih masa izgrađene drvene stepenice, galerije i mostovi u dužini preko 500 metara. To je dovelo do masovnog obilaska ovog prirodnog bisera, pa savetujem ako ikako možete da tempirate posetu van sezone kada se može i uživati. Već nadrealno lepo mesto dodatno ukrašavaju stari kameni železnički most i vodopad Šum koji će sigurno oduzeti malo vašeg vremena i uvući se pod kožu.

 

 

 

Meni se Slovenija toliko uvukla pod kožu da znam da ću nastaviti da upoznajem ovu predivnu zemlju. Tako da nema kraja, svaki post će se samo nastavljati novim avanturama i novim lokalitetima…

 

 

Zaprati Nenad Nesic:

Poslednji članci od

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.