Klisura reke Gradac

objavljen u: Prirodopisi | 1

 

Klisura reke Gradac! Kao iz topa sam odgovarao kad god bi se kod mojih drugara pojavila želja da se negde zapali iz (z)grada, a da ne bude daleko, i da bude lepo i kvalitetno provedeno vreme u prirodi. I zaista ne znam bolje i bliže mesto koje toliko pruža. Reč je o predivnom lokalitetu koji je pristupačan za sve kategorije uživaoca prirode. Posebno ga preporučujem roditeljima koji bi da deci usade ljubav prema prirodi i „maknu“ ih od tableta, televizora i betona, ali verujem da će i drugi naći svoje adekvatne razloge. Skoro sva planinarska društva vode u klisuru reke Gradac, ali i odlazak u svojoj organizaciji može imati brojne prednosti.

 

Koordinate:44.234628, 19.867329
Rastojanje od BG:100km
Težina akcije:1 – OPUŠTENCIJA
Način realizacije:SOLO ILI PLANINARSKO DRUŠTVO
Oprema:RANAC, PATIKE, ŠORC, KUPAĆI

 

 

Klisura reke Gradac se nalazi na samo par kilometara od Valjeva i postoje tri standardna puta do nje: od sela Degurić, od manastira Lelić ili od manastira Ćelije. Ja sam uvek koristio ovaj treći, što zbog obilaska manastira, što i zbog velikog parkinga. Moram da pomenem da me je zadnji put sačekalo neprijatno iznenađenje u vidu zabrane parkiranja za one koji ne idu u manastir. Ko ide u manastir – rampa gore, ko ide u klisuru – rampa dole. Bez obzira na ovakvo tumačenje hrišćanskih principa, preporučujem posetu manastirima.

 

Manastir Lelić

 

Muški manastir Lelić se nalazi na 11 kilometara od Valjeva i jedan je od najmlađih u Srbiji. Podignut je kao zadužbina vladike Nikolaja Velimirovića čije mošti ovde i počivaju. Ženski manastir Ćelije, koji je zadužbina kralja Dragutina iz 13 veka, više puta je paljen, rušen i obnavljan. Kao metafora napaćenom srpskom narodu dizao se iz pepela i svaki put postajao značajnija bogomolja, škola i mesto okupljanja. Na burnu istoriju podseća nas i grob Ilije Birčanina ubijenog u čuvenoj seči knezova.

 

Manastir Ćelije

 

Ako je neko, kao i ja, pomislio da može da upotpuni izlet sa obilaskom Petničke pećine, imam loše vesti. Bez obzira na sve lepote dvorana, arheološka nalazišta, raritetne viglede (otvori u tavanici) i nesvakidašnje oscilacije potajnice u Aždajinoj dvorani*, ovaj speleološki biser valjevskog kraja je zapušten, zatravljen i zatvoren. Može se prići na sopstvenu odgovornost, preko rasklimanih dasaka i mistične izvornice Banje. Poražavajuće je videti nipodaštavanje ovakvog potencijala i nebrigu prema prirodnom i istorijskom blagu Srbije.

 

Panorama- Petnička pećina (foto Bojan Aleksić)

 

*Postoji legenda da se u ovom jezeru nalazi aždaja, po čemu je dvorana i dobila ime. Kada ona mrdne repom na površini jezera javljaju se mehurići, a kada pije vodu nivo jezera opada.

 

 

Ne treba dozvoliti da ovakve stvari pokvare izlet. Ostavite automobil na improvizovanom parkingu i krenite prema manastiru Ćelije. Staza vodi malo pre manastira na desno, nizbrdo. Ubrzo stižete do reke.

Ispred vas je specijalni rezervat prirode. To je klisura jedne od najčistijih reka Evrope, što je i međunarodno potvrđeno na kongresu ekologa u Peruđi. Neuprljano je stanište najrazličitije flore i faune ukrašeno brojnim pećinama. Ni u mnogo većim i poznatijim kanjonima i klisurama nije zabeležen ovoliki broj pećina. Ima ih 69, a najpoznatija je Degurićka koja datira iz Ledenog doba. Do nje je Gradac vekovima probijao put sve dok nije i prigrlio vodu iz pećinskog vrela.

Reka Gradac nastaje od povlenskih potoka i izvora od kojih su najznačajnije Bukovska reka i Zabava. Obrušavajući se niz padine i obronke ova uporna i tvrdoglava reka krči put pred sobom, čak i ponire i ponovo izvire ostavljajući iza sebe prizore

 

 

od kojih zastaje dah. Kao da je ništa ne može zaustaviti u donošenju kristalno čiste i hladne vode; kao da ništa ne može da spreči  darivanje života njenim bujnim zelenim obalama.

 

 

Upravo to je i razlog impresivnog biljnog i životinjskog sveta. U vodi se meškolje kornjače, žabe, pastrmke i klenovi, kroz travu se prikradaju poskok, smuk i belouška, a sa visine sve posmatraju sove, jastrebovi i orlovi. Malo dublje u gustoj šumi se mogu naći srne, zečevi, lisice, divlje svinje, ali i izuzetno retke orhideje i veliki broj gljiva. Glavni stanovnik je rečna vidra koja je i glavni simbol Gradca.

 

 

Verovatno će samo najistrajniji ili najsrećniji videti opisani biljni i životinjski svet, ali svi ćete osetiti prijatnu promenu. Ne naglu i ne intenzivnu, ali vrlo brzo će vaše telo prihvatiti da se nalazi u epicentru prirodne ravnoteže. To je onaj trenutak kada je sve lepo, a ne znate zbog čega je tako.

 

 

Da Gradac donosi život znao je i čovek od davnina. O tome svedoče brojna nalazišta i iskopine, kao i ostaci tvrđave podignute u četvrtom veku. To je Jerinin grad, koji je u narodu od milošte zvan Bežane. Prilično je jasno koja mu je bila svrha. Posebno su pitoreskne stare vodenice koje čuvaju priče drevnih vremena. Na žalost, samo par njih je odolelo zubu vremena i dalje podsećajući čoveka da točak koji pokreće tok vode predstavlja vreme koje neumitno teče.

Sadržaja je zaista puno i možete da krenete u obilazak na bilo koju stranu. Ja sam uglavnom išao desno, uzvodno prema vrelu. Na par minuta hoda nalazi se etno domaćinstvo Skok po skok. Samo vas drveni mostić deli od predaha i uživanja.

 

Etno domaćinstvo Skok po skok

 

Ovde se možete okrepiti u divnom ambijentu pored reke kvalitetnom hranom i pićem. Na repertoaru su pastrmka, jelo dana iz kotlića, roštilj, koziji sir, pivo, rakija, kafa. Takođe, možete kupiti nešto od lokalnih proizvoda: integralno i heljdino brašno koje se melje u domaćinstvu, koziji sir, rakiju, ali i pregršt lekovitog bilja.

 

 

 

 

Staza nastavlja uz reku i stiže se do par virova zgodnih za kupanje i vrhunskih mesta za kampovanje. Često se u ovom delu može čuti pucketanje vatre i namirisati arome kotlića ili sresti ljudi koji se bave streličarstvom.

 

 

Klisura reke Gradac prohodna je celim tokom, ali je povremeno potrebno pregaziti reku. Za odlazak na Gradac idealni su letnji meseci, jer je voda hladna. Reka na više mesta pravi manja ili veća jezerca u kojima je moguće kupanje i pecanje mušičarenjem.

 

 

kanjon reke gradac

 

Laganom šetnjom napredujemo pored reke upijajuću krajolik svim čulima. Opčinjeni čistim vazduhom, mirisom cveća i poljskih trava i nošeni hukom brzaka i slapova moćne reke posle sat, dva stižete do ugostiteljskog objekta.

 

 

Eko bivak zaslužuje sve pohvale i pravi je primer kako se treba ponašati i kako poslovati. U pravoj domaćinskoj i drugarskoj atmosferi možete se opustiti uz piće, ali i pojesti nešto što je taj dan na jelovniku. Svaki put sam bio dočekan kako se i dočekuje putnik namernik. Ne zato što sam ja poseban gost, već zato što su oni pravi domaćini. Ta crna kafa i šljivovica, uz dobru priču i šalu, imaju „lekovita svojstva“.

 

Eko bivak

 

Ukoliko idete dalje, do vrela, pređite preko stabla kod Eko bivka i nastavite utabanom markiranom stazom da ne biste kasnije morali gaziti reku. Nakon dvadesetak minuta, malo uzbrdo – malo nizbrdo, stiže se do razloga postojanja ovog predivnog rezervata prirode; stižete do vrela.

 

 

U proleće Gradac silovito probija povlenske stene kao da koristi svu snagu akumuliranu tokom zime i ponovo formira svoje krivudavo korito. Dok u kasno leto ili jesen više izgleda kao pulsirajuće srce koje donosi ravnomeran ritam reci i život za hiljade biljaka i životinja.

 

 

Na povratku, koji je istim putem, uživajte u okruženju koji se šepuri drugačijim ruhom zbog položaja sunca. Hodajući do kola shvatate da se sa klisurom reke Gradac ne rastaje, već samo pozdravlja do sledećeg druženja.

 

 

 

Zaprati Nenad Nesic:

Poslednji članci od

Ostavi komentar