Rafting Limom

 

 

Put je prilično poznat svakome koje išao za Crnu Goru. Preko ibarske magistrale, a potom Zlatibora i Zlatara za oko pet sati vožnje stiže se u Prijepolje. Ljubitelji konformizma uvek mogu da svrate na kafu i osveženje u centar Zlatibora. Ja sam, ipak, istraživač i uvek volim da otkrijem nešto novo. Kako ne bi propustio priliku da gvirnem u svaki kutak, išao sam malo alternativnijom varijantom, preko istočnih obronaka Zlatibora. Ukoliko se odlučite za ovaj drugi pravac, uz put ćete naići na izuzetno atraktivnu Stopića pećinu, pitoreskno etno selo Sirogojno i neodoljivi vodopad Gostilje. Više o tome pročitajte OVDE.

 

 

U Prijepolju postoji više rafting klubova, a moj izbor i preporuka je da kontaktirate Dragoljuba Simovića, poznatijeg kao Simo. Pored toga što je idejni tvorac i začetnik raftinga na Limu od 2000. godine, on je prava rečna vidra ovih voda i poznaje Lim kao retko ko. U okviru svog kluba „Kolovrat“ svake godine organizuje na više desetina splavarenja, kao i brojne team building aranžmane. Više informacija možete njega kontaktirati na telefon 064/156-9763. Kako je dugo u poslu i poseduje preko potreban preduzetnički duh, slobodno mu se obratite i za dodatne zahteve i atraktivne izlete u okolini.

Iz ličnih razloga, da ne kažem osvedočeni sam zaljubljenik u Kamenu goru, odlučio sam da mi to bude baza za taj vikend. Ne treba to posbno objašnjavati. Verujem da je teško ostati imun na ovakve pejzaže.

 

 

Za smeštaj mogu da preporučim Simov kamp ili etno selo Guvnište. Na oba mesta je spavanje 5 eura, doručak 200, ručak 400-500 dinara. Nećete pogrešiti i ako se odlučite za suprotnu obalu Lima. U selu Sopotnica, na obroncima Jadovnika, postoji ponuda seoskih domaćinstava i planinarski dom. Slična je nadmorska visina i gostoprimstvo domaćina, kao i pomenute cene.

Posle tradicionalno vrhunske heljdopite i kiselog mleka koje sedam jezika tečno govori, krećemo u avanturu. Prebacujemo se do manastira Kumanica, gde sledi zaduživanje opreme i priprema.

 

 

Kada smo se svi obukli i usvojili značajne Simove savete, svi smo dobili novog najboljeg druga – veslo. Ono će nam biti sve i svja u naredna dva, tri sata.

 

 

Između važnih saobraćajnica, magistralnog puta i pruge, kroz srce klisure ponosno teče Lim. Baškari se u nepristupačnom rečnom koritu koje je sám vekovima klesao stvarajući prelepe klisurske pejzaže. Baš to je put kojim ćemo splavariti i osetiti sve čari adrenalinske avanture. Kroz 25km bili smo prepušteni ćudljivoj naravi zelenog Lima.

 

 

 

U nekim trenucima je potpuno smiren, opušten i više podseća na lenju ravničarsku nego na planinsku reku. A onda, odjednom, kao da „mu pukne film“ i sav se uskomeša, uznemiri i zabeli vodu dok huči i klobuči udarajući u stene dovodeći uzbuđenje do vrhunca. Takvi bukovi su mesta koja bude adrenalin i ljubitelji raftinga im jure u susret. Pod veštim dirigovanjem iskusnih skipera veslamo, kočimo, leva strana, samo desna, sve u cilju bezbednog prolaska kroz bukove, dobre zabave i zdrave fizičke aktivnosti.

 

 

 

Na najlepšem delu limske doline, od Kumanice do Brodareva, postoji 16 takvih uzavrelih tačaka, a najpoznatiji su Kumanički buk, Picin buk, Jendek i Strugovi na kojem je održan evropski kup i državno prvenstvo u raftingu. Bez obzira na sve to, Lim nije opasna reka i pogodna je i za uživaoce splavarenja koji nisu baš vični i iskusni. Posebna draž je uživanje u fascinantnim krajolicima i visokim, odsečenim stenama koje se nadvijaju na Limom.

 

 

Ono što nisam mogao da ne primetim je endemična vrsta koja je visila sa drveća iznad vode. Sigurno nećete pogoditi da su to kese, svih mogućih boja i veličina, koje su okupirale priobalno rastinje. Šalu na stranu, slika je zaista poražavajuća i čak preti da pokvari prelepu atmosferu i druženje koji standardno idu uz rafting. Iz „ekološke države“ Crne Gore stiže na hiljade ovih plastičnih pošasti koje se u zavisnosti od vodostaja i vetrova kače po granama i formiraju jedno odvratno groblje kesa.

 

 

Da li to Crnogorci održavaju „ekološku državu“ bacajući đubre u Srbiju ili nisu dorasli laskavom epitetu za svoju državu, procenite sami. A i tu nije kraj mukama. Naime, Lim je danas poznat po velikom stepenu zagađenosti, pa postoji još jedna ironična šala da je svoj naziv dobio po velikoj količini olova.

Kada god da se nađete u ovom kraju, zaista je grehota propustiti nestvarno lep spomenik prirode – Sopotničke vodopade. Ovaj, najbogatiji vodom od svih vodopada Srbije, nastaje obrušavanjem reke Sopotnice prilikom čega se formiraju serije kaskada, slapova i vodopada.

 

 

Najatraktivniji je i najveći vodopad od 25 metara koji se uz gromoglasan huk raspršuje o stene. Skačući po kamenju nezadrživo krči sebi put nizbrdo i grabi u zagrljaj Limu.

 

 

Naziv je dobio po vodi koja huči iliti sopoće. Snaga i razgranatost vodopada stvaraju idealnu poziciju za izgradnju mlinova i valjarica u kojima se mlelo žito i valjala sukna. Još uvek se mogu videti drevni objekti koji su nekada bili od neprocenjivog značaja za žitelje ovog kraja.

 

 

„Legenda o nastanku vodopada je veoma stara i vezuje se za doseljavanje ljudi sa Peštera kada ih je čudan glas sa planine Jadovnik iznenadio pitanjem da li da im pokloni sreću ili vodu. Meštani su odgovorili da bi radije da imaju vodu, a da će se za sreću oni sami pobrinuti. I tako i bi.“

 

 

Sopotnica se preliva preko nekoliko bigrenih terasa u svom gornjem toku. Pravi raritet ove reke je kamen siga. Ovaj izuzetno mekani kamen se lako može seći, pa je u prošlosti veoma eksploatisan čime se u značajnoj meri narušavao ekosistem. Čak je nestao i deo vodopad usled nekontrolisanih pustošenja. Srećom, ove aktivnosti su danas zabranjene.

 

 

 

Postoji nekoliko prilaznih staza do vodopada. Za koju god da se odlučite, vodite računa da postoji gornji i donji vodopad, kako ne biste propustili priliku da uživate u čarima predivnih prirodnih kreacija. Gusta bukova i hrastova šuma, besprekoran mir koji remeti samo sopot vode i svežina koja se uvlači pod kožu imaju isceliteljske moći.