Vodopadi Stare planine I

objavljen u: Prirodopisi | 6

Dojkinci – Arbinje

 

Korak za korakom, krivina za krivinom, za mnom ostaju kilometri po nadrealno lepoj Srbiji. Dok se iza mene sleže prašina posle avantura u smirajima besanih noći, iznova prevrćem slike po mislima i razmišljam o viđenom. Sagledavam i koliko je Majka Priroda bila kreativna i velikodušna oblikujući naše predele. Ne samo da smo privilegovani da živimo u carstvu reljefnih diverziteta i izdašne vegetacije, već i na obalama plodonosnih reka i prijatne klime koje sinhronizovano diriguju najtananiju prirodnu sonatu.

Koordinate: 43.232007, 22.781585
Rastojanje od BG: 350km
Težina: 4 – GARANTOVANA UPALA
Način realizacije: PLANINARSKO DRUŠTVO
Oprema: RANAC, PATIKE, TRENERKA

 

 

Odjeci ovih savršenih melodija možda se ponajbolje mogu čuti po nepreglednim šumama i padinama Stare planine nošeni zaglušujućim hukom besprekorno čistih reka i bajkovitih vodopada.

Da ne bude sve idealno i da se ne opustimo previše u harmoniji i idili pobrinuo se ljudski faktor, koji nošen prljavom pohlepom pokušava da spakuje bajkovite reke u cevi zarad par kilovata ličnog profita. Na žalost, peščani sat za spas prirode uveliko curi i nije isključeno da će ovakve i slične reportaže služiti kao jedino pojašnjenje budućim pokolenjima kako su ovi predeli nekada izgledali.
Nedovoljno istražena, komercijalizovana i valorizovana, Stara planina je idealan poligon za sve ljubitelje prirode i jednog drevnog, usporenijeg načina života. Biciklizam, planinarenje, kanjoning, skijanje ili upoznavanje i razgledanje arhaične i autentične arhitekture u selima, u kojem su kazaljke satova stale još u prošlom veku, predstavljaju samo deo ponude ove veličanstvene planine na istoku Srbije.

 

 

Nepregledna i zanosna, opružila se na 500 kilometara, od Vrške čuke do Crnog mora i predstavlja dom za preko 1500 vrsta biljaka, 30 vrsta sisara, 200 vrsta ptica i brojne leptire i gmizavce. Tu živi vuk, jelen, ris, orao, divlji konj, šarka, poskok… Čak se posle par decenija ponovo naselio i mrki medved. U pitanju je ženka sa par mečića sa kojima ordinira između Bugarske i Srbije i njeni tragovi se najčešće mogu naći na potezu Arbinje – Široke Luke.

 

 

U avanturi koju je organizovala Iskra, planiran je višednevni planinarski maraton kako bi pokušali da dosegnemo i prepustimo se bar malom delu unikatnog skupa prirodnih lepota. Cilj su bili vodopadi Stare planine, kojih u ovom delu Srbije, kako kažu dobro obavešteni, ima preko 100! Kao bazu za prvu fazu smo izabrali Dojkince i smestili se po privatnim kućama.

Krećemo se uzvodno koritom, verovatno, najlepše rečne doline u Srbiji. Ovu laskavu titulu, Dojkinačka reka, je zaslužila vekovnim vajanjem, klesanjem i stvaranjem fascinantnih vodopada, slapova i virova.

 

 

Odmah na startu dolazimo do Tupavice, sramežljivog vodopada koji se sakrio tik pored puta. Kada se izađe iz rastinja, kao neka dugo pripremana veličanstvena scenografija, iznenada se pojavljuje Tupavica i svim posmatračima mami uzdahe. Potpuno je razumljivo zašto je zaštitni znak Stare planine, kao i razlog pojavljivanja u mnogim turističkim brošurama. Nestvarno je lepa.

 

 

U gustoj šumi, preko naslaganih bordo i crnih kamenih ploča, voda se poput draperije u kaskadama preliva sa petnaestak metara visine. Jedan od najpristupačnijih vodopada Stare planine, nalazi se na pet kilometara od planinarskog doma i do njega se može doći čak i kolima.

 

 

U potrazi za skrivenim biserima prirode, krećemo se ka Arbinju, verovatno najzabitijoj, najdivljijoj i najnepristupačnijoj oblasti u celoj Srbiji. Ovde pojam netaknuta priroda odiše školskom primenom. Malo pre ulaza u Arbinje nailazimo na Draganov vir koji predstavlja idealno mesto za kupanje u letnjim mesecima. Iako u punoj snazi, ne odlikuje ga neka velika visina, ali i moguće da se posle Tupavice više primećuje njegova skromnost. I do njega se može doći prevozom.

 

 

 

Kamion nas je vozio dokle je makadam dozvoljavao. Nakon toga i dotezanja opreme prepuštamo se pravoj divljini u kojoj se češće sreću zverinji tragovi nego ljudski. Poj ptica i žubor kristalno čiste i hladne Dojkinačke reke prisvajaju duše svih nas koji smo krenuli na akciju.

 

 

Plan je da u jednom širokom luku dosegnemo što je moguće više. Naravno, koliko noge, dužina dana i državna granica dozvoljavaju. Nošeni opojnim mirisom stoletnih četinara odlučno osvajamo metar po metar kroz šumu i sporadični zaostali sneg.

 

 

Ubrzo stižemo na 1650 mnv, gde u okruženju, koje podseća na dokumentarce sa Aljaske, potpuno dominira čarobni vodopad Tri Kladenca. Iako verujem da poseta ovom bajkovitom lokalitetu oplemenjuje bez obzira na doba godine, idealno vreme za posetu je početak proleća. Mi smo ga zatekli na početku novog ciklusa kada je sneg već počeo da kopni. Kao da je neobuzdanom snagom gromoglasno najavljivao dolazak proleća jasno naglašavajući esenciju života u svakoj kapljici vode.

 

 

Od ove tačke naša avantura se nastavlja ozbiljnim usponom ili kako naš vodič Neša Baklava iz Niš(a) kaže „uz masnu banderu“. To je više prečica koju koriste divokoze i retki planinarski zaluđenici nego planinarska staza. Prtimo kroz šumu, sneg i gustu kleku znajući iz iskustva da kad se u prirodi iskreno date i prepustite, priroda to zna da ceni i sledi nagrada.

 

 

Ubrzo izbijamo na ogroman plato moćnog Koprena. Oštar planinski vazduh i okolni vrhovi potpuno su nas očarali. Prepuštamo se tišini koju prekida samo poneki krik ptice grabljivice koja krstari visoko iznad čestara. Kao omamljeni nastavljamo kroz ljubičaste livade koje formira šafran na prostranom koprenskom platou.

 

 

 

Stižemo do vrha Koprena, gde je na 1964 mnv i državna granica. Kako nismo poneli pasoše, a i ispod vrha je provalija nismo išli dalje. Umesto najavljenog nevremena, samo smo bili zarobljeni u oblaku nekoliko sati, tako da ne smem da kukam. Ali, svakako ostaje mala žal za pogledom sa Koprena koji dobacuje do pola Bugarske.

 

 

Nedaleko odatle nalazi se njegovo veličanstvo – Koprenski vodopad. U opisu ovog prirodnog dragulja koristi se prefiks „naj“ više nego za bilo koji drugi vodopad Stare planine. To je najviši vodopad Srbije, na najvećoj nadmorskoj visini, najnepristupačniji, najmanje posećen, a samim tim i najmanje puta postovan na fejsbuku. 😊

 

 

 

Koprenski vodopad cepa zemlju i pojavljuje se na 1820 mnv i uz neobuzdanu moć i gromoglasan huk stropoštava sa čak 103 metra. Nemam evidenciju o tačnom broju ljudskih posmatrača, ali obzirom da su oba prilaza, i koprenski i uz Dabidžin potok, prilično nepristupačni i zahtevni, duboko verujem da se slike ovog vodopada Stare planine nalaze isključivo u sećanju najupornijih i najupućenijih tragača za prirodnim lepotama. Evo opet prefiksa.

 

Foto:Mile Stefanović
Foto:Snežana Lazić

Na putu do Tri čuke kao da je neko ugasio svetlo. U roku od 30 sekundi potpuno nas je progutao oblak i ugasio sve naše nade da ćemo uživati u nestvarnom pogledu vidikovca sa najvišeg zupca na 1937 mnv.

 

 

Međutim, planinarska želja se teško gasi i naravno da smo nastavili ka vrhu sa čudnim imenom. Tri čuke su sinonim za tri vrha, pa je još čudnije jer ih ima više?!

 

 

Foto:Snežana Lazić

Taman kada smo popeli jednu čuku kroz gustu kleku, sledi silazak niz stenje i kamenje, pa opet uspon i tako četiri, pet puta. Koristimo stazu koju su probijali vojnici, a jedini markeri su nam beli pogranični stubovi. Kakav neverovatan pogled smo propustili možete videti na slikama Sneže Lazić iz Pirota, nadaleko čuvenog ljubitelja i poznavaoca svakog kutka Stare planine.

 

Foto: Snežana Lazić

Postoji još jedno, slobodno mogu da kažem, čudo prirode nedaleko od Dojkinaca. Na samo pet kilometara, u okruženju blagih i zaobljenih brdskih kupola, umetnula se jedna kraška depresija ili uvala.

 

 

Što bi se, u žargonu, reklo ničim izazvano, ali od Stare planine ništa manje i ne očekujem osim najšire lepeze prirodnih fenomena. Naziv joj je Ponor, što prilično nedvosmisleno govori o kretanju podzemnih voda koje se vertikalno strmoglavljuju, pravo u nedra planine.

 

 

Pre ovog magičnog čina dve ponornice se spajaju i šepure u malom, ali prelepom vodopadu, a pećinski otvor koji se ukazuje kao da je formiran samo da bi mogli da uživamo u predstavi koju može da režira isključivo neponovljiva Stara planina.

 

 

 

Tražeći balans na emotivnoj klackalici između navirućih utisaka iz Arbinja i iščekivanja toplodolskih krasota, stižem u istoimeno pitoreskno selo koje će nam biti baza za upoznavanje jednog sasvim drugog, ali ništa manje lepog, lica Stare planine…

 

 

 

Zaprati Nenad Nesic:

Poslednji članci od

6 Responses

  1. Mile Stefanović

    Odličan prikaz tog dela planine Nešo. Lepo si, kao i uvek, opisao sve i drago mi je da te i dalje drži ta želja ka prirodi i divljim predelima. Slika koju si postavio sa mojim imenom je u stvari slika Milana Simonovića ali pošto imam ekskluzivno pravo da koristim njegove slike po principu, što je tvoje to je moje, znači da je sve ok i Milan neće da zameri. Pozdrav za tebe i javi se idući put kad dolaziš u naš kraj.

     
    • Nenad Nesic

      Hvala puno druže Mile. Naravno da ću se javiti, baš bi mogli da se malo družimo. Drago mi je da je sve ok sa autorskim pravima. 🙂 Puno pozdrava i za tebe i za Milana.

       
    • Nenad Nesic

      Hvala puno, to i jeste cilj. Prelepa nam je zemlja, a generalno je slabo poznajemo. Pozdrav!

       
  2. Radmila Sojanovska-Chuchak

    Ja zelim dase zahvalim na predivnom postu,sada sam upoznala Staru planinu sa iscrpnim podatcima.Vashe planinare vodilasam na Solunska Glavau. Imam otvoreni poziv za Staru Planinu.Nakon Vashe objave,zahvaljuci Vama ovo ce biti moja sledeca destinacija.

     

Ostavi komentar