Vrelo Grze

objavljen u: Prirodopisi | 7

 

Jedan od glavnih razloga zbog kojeg sam odlučio da pišem o Vrelu Grze je nezaslužena anonimnost ove lokacije. Istina, u poslednjih par godina je i bilo nekih pokušaja da se oživi ovo mesto. Bilo je nekoliko „Grzi u zagrljaj“ planinarskih akcija, par skupova planinarskih društava, čak i „Trka preživljavanja“ koju je 2013. godine organizovala Wild Serbia, a opet me gro ljudi gleda belo kad god ga spomenem. Pretpostavljam da im je na istom nivou bliskosti Grza i Akonkagva, doduše nisam previše pričao sa ljudima iz Paraćina, Ćuprije ili Zaječara koji dobrano koriste blagodeti ove prirodne oaze. Prava je šteta što je većina uskraćena za ovaj lokalitet, koji je dosta blizu i veoma pristupačan. O kvalitetu provedenog izleta i nivou ispunjenosti duše i tela pričaćete danima, a fotke će vas  podsećati mesecima nakon toga.

 

Koordinate:43.8964544174924, 21.6458451747894
Rastojanje od BG:180km
Tezina akcije:2 – LAGANEZE
Način realizacije:SOLO
Oprema:RANAC, PATIKE, TRENERKA, ŠORC

Do vrela Grze se dolazi veoma lako. Nakon isključenja sa autoputa prema Zaječaru i prolaska kroz tri tunela i 17km nailazi se na tablu za Grzu. Usporite posle ovog skretanja, jer je put u prilično lošem stanju. Izgleda da do ovih krajeva ne doseže predizborna atmosfera: nije se asfaltiralo godinama, a kamoli na svake dve. Srećom, put nije dugačak, oko 4-5km, a pažnju će vam zaokupiti načičkane vikendice, jezero i renovirani hotel „Koliba“. Ubrzo se stiže do planinarskog doma “Đorđe Živković“ koji nosi ime istaknutog paraćinskog planinara.

 

Planinarski dom “Đorđe Živković”

 

Nalazi se u srcu listopadne šume, odiše zovom nesvakidašnje prirode i nezaobilazno je polazište i/ili svratište za lovce, ribolovce, planinare, izletnike ili one koji bi hteli da nešto priupitaju. Izgled i ponuda su skromni, ali poseduje sve što je potrebno za boravak za jedan ili više dana i istraživanje neposredne i malo dalje okoline. Dom ima na raspolaganju 50-60 ležaja, struju, vodu sa vrela, toalete, zajedničku kuhinju sa komplet opremom za pripremu klope. Cena noćenja je 400 dindži. To je informacija koju sam dobio od ljubaznog domaćina pre godinu i po, ne verujem da je mnogo skočila u međuvremenu. Može poslužiti za odmor i okrepljenje u vidu kafe, rakije, soka, piva, ali i kao prenoćište i baza za otkrivanje ovog predivnog dela Srbije. A opcija i te kako ima, jer u krugu od samo 60-tak km se nalaze Rtanj, Sokobanja, Resavska pećina, vodopad Lisine, brojni manastiri, Felix Romuliana…

               Vodopad Lisine

               Felix Romuliana

                    Rtanj

            Resavska pećina

 

A, opet, ako niste raspoloženi za vožnju (čitaj cimanje) i došli ste da na jedan dan apsorbujete esenciju prirode, Grza ima i te kako čime da vas počasti. Ovaj biser se ugnjezdio u kotlini južnog dela Kučajskih planina, okružen sa svih strana pitomim planinskim vrhovima koji su ispod 1000m i dobroćudnom, nepreglednom šumom. Iako ne pruža neke posebne adrenalinske avanture, vrelo Grze sa 50-tak km planinarskih staza, nekoliko vidikovaca, dva jezera, mostićem „ljubavi“, malom pećinom i par manjih vodopada nudi zaista dovoljno materijala za sjajan doživljaj.

Neposredno ispred doma se nalazi tabla sa mapom okoline.

 

Mapa planinarskih staza ispred doma

 

Prilično jasno je označeno svih 5 planinarskih staza koje kreću od doma, kao i visinske kote koje treba dostići. Sve staze su dobro obeležene (markirane) i mahom vode kroz gustu, listopadnu šumu do vrhova okolnih planina. Neću do detalja opisivati staze, jer nema nekih specijalnih začkoljica, već je reč o jednostavnom uživanju u lepom ambijentu.

Boravak u šumi je, već sam po sebi, promena, da ne kažem „šok“ za organizam. Tu dolazi do jedne čudesne reakcije. Potpuno tiho i nenajavljeno počinje da se odvija razmena. Nesvesno se oslobađate stresa, asfalta, smoga, bezobraznog parkiranja, nadrkanog šefa, tupavog kolege, a za uzvrat upijate cvrkut ptica, miris šume i brdskog cveća, žubor potoka koji poskakuje po kamenju i balvanima. Kada shvatite koliko ste dobro prošli u transakciji, dobićete elan i motiv za osvajanje i mnogo ozbiljnijih vrhova nego što su ovi koji okružuju Grzu.

 

Dok šetate i dišete punim plućima posmatrajući floru, fauna će uglavnom posmatrati vas. Ali, nema razloga za brigu i nemir jer sve što ispunjava ovaj ekosistem je prilično bezazleno. Zečevi, lisice, puhovi, veverice, srne, poneki vuk, kao i pregršt lekovitih biljaka, vrganja, šampinjona, bukovača predstavljaju samo deo koji će kompletirati ugođaj.

 

 

Verovatno jedina loša stvar koju bih želeo da pomenem je to da ne smem da garantujem da  vas na svakom vrhu čeka vidikovac. Na žalost, neki su potpuno zarasli i nećete moći da uživate u panorami okolnih vrhova, doma i jezera, tako da savetujem da se raspitate u domu oko njihovog stanja pre no što krenete.

 

Najprimamljiviji deo cele ture se nalazi u podnožju. Povratak sa bilo kog vrha vas vodi do vrela, a opet, ako ste došli na „čiliranje“, pecanje ili roštiljadu, deli vas samo par minuta od parkinga pored doma. Vrlo brzo se da zaključiti da je tu sve što je potrebno za celodnevno uživanje: dva jezera, pećina, most „ljubavi“, vrelo, ali i klupice i stolovi pogodni da nešto zacvrči na rešetci.

 

 

 

Jezera su priča za sebe, potpuno su okružena šumom, puna su pastrmke i sa bojom koja ostavlja bez daha. U zavisnosti od doba dana i godine, kao i vašeg ugla posmatranja i nivoa oblačnosti,  boja će prelamati iz svetlo zelene preko maslinaste u tamno zelenu ili čak iz tirkizne u plavu.

 

 

Skroz je očekivano da ćete besomučno škljocati aparate u nadi se da je baš sledeća fotka ona prava, da ne kažem za fejs. 🙂 Prateći putokaze možete bez problema obići sve što Vrelo Grze ima da ponudi.

 

 

 

 

 

 

 

Svakako da je najatraktivnije u proleće kada sve oživi i voda, prosto, kulja iz vrela, ali nećete pogrešiti kad god da odete, jer svako doba nosi svoje čari. Ukoliko niste raspoloženi za roštiljanje, „aždaju u stomaku“ možete primiriti u blizini. Nisam probao, pa ne bih puno da komentarišem, ali sam čuo hvalospeve o čuvenom pasulju u domu, kao i saču, pastrmci, siru i jagnjetini u restoranu „Koliba“.

Za one koji su našli nešto inspirativno u tekstu i žele da upoznaju nove delove Srbije, evo i linkova na kojima možete dobiti dodatne informacije , http://www.koliba-grza.co.rs  , http://www.javorakpn.com/dom_na_grzi.html. Za kraj, mali savet i molba-  gde god da krenete, pa i na Grzu, pokažite malo manira, malo stila i ponesite svoje đubre sa sobom. Ako ne zbog vas samih, onda da mene ne blamirate. 🙂

 

 

Zaprati Nenad Nesic:

Poslednji članci od

7 Responses

  1. Божа

    Браво.
    Хвала на лепим речима.
    Све је тачно. Уз то на Грзи ће се почетком октобра одржати последње коло Трекинг Лиге Србије и проглашење победника. http://www.pss.rs/aktivnost/7-kolo-treking-lige/
    Ноћење у дому је и даље 400дин, али само за чланове неког планинарског друштва. Уз то изнад врела Грзе се налази и пећина, а испод ње 2 вештачка језера са водом изузетно чистом и потрудите се да таква и остане после вашег одласка.
    За више информација обратите се нашем клубу ПК “Јаворак” Параћин. http://www.javorakpn.com/
    Члан клуба и планинар Николић Божидар

     
    • Nenad Nesic

      Milice,
      nisam prošao sve staze i nisam merio tako da ne mogu da ti precizno odgovorim. U principu ni jedna nije predugačka i svako može da ih savlada. A ako je čovek u formi, može da veže i par staza. Veliki pozdrav

       
    • Nenad Nesic

      Mislim da staze nisu baš za vožnju biciklom, više su za planinarenje. Ako ste baš za razbijanje stresa na taj način, ima dosta drugih alternativa.
      Pozdrav

       

Ostavi komentar