Peru – Lima&Cusco

 

 

Peru je zemlja burne istorije, bogatog kulturnog nasleđa i nestvarne prirode. Geografski posmatrano postoji tri osnovne oblasti: Amazonija, Andi i priobalje Tihog okeana. Bez obzira što su sve tri oblasti prilično negostoljubive, vekovima unazad ljudi na ovim prostorima su pronalazili način kako da prežive. Danas se Peruanci najviše bave poljoprivredom, turizmom i rudarstvom, ali usled korumpirane i pohlepne vlasti sastavlja se kraj sa krajem. Prirodno bogata zemlja je dom siromašnih ljudi.

 

 

Peru je inače daleko od Beograda, a za nas koji smo imali karte sa presedanjem u Istanbulu i Panami je izgledalo kao da nikad nećemo stići. Posle više od 20 sati putovanja stižemo u Limu. Iako izlomljeni od izuzetno dugačkog puta oduševljeno upijamo svetla višemilionskog grada. Kako smo bili smešteni na Mirafloresu, elitnom delu grada za nas su bile rezervisane samo najlepše slike koje Lima ima da ponudi. Svima nam je jasno da u gradu od blizu 10 miliona stanovnika postoji sirotinja, favele i prljavština. Mene su više zanimale šarene boje brojnih murala koji ulepšavaju zgrade u Limi.

 

 

Peruansku avanturu započinjemo obilaskom Lime. Na prvu loptu izgleda kao i većina drugih gradova koje sam posetio – neboderi, prodavnice, haos u saobraćaju… Ovde, na obali Pacifika dominira kontrast. I to ne samo između bogataških vila i favela bez struje i vode, već i na ulici gde jedan pored drugog hodaju ljudi različitih boja kože, stila oblačenja i finansijskog stanja. Peruanci su generalno vedar i veseo narod, pa bez obzira na siromaštvo uglavnom smo nailazili na glasni žamor i smeh.

 

 

 

Centralni gradski trg je glavna turistička atrakcija. Pored lepo uređenog parka tu se nalazi katedrala, Predsednička palata, Nadbiskupska palata, a turistima je posebno interesantna smena straže koja se odvija u tačno predviđeno vreme. Oseća se snažan uticaj Španaca posebno u izgradnji katedrala i crkvi. Najbolje očuvana, pa samim tim i jedna od najposećenijih je katedrala San Franciska koja je poznata po podzemnim katakombama i prelepoj biblioteci sa preko 25.000 naslova u kojoj je komotno moglo da se snimi neki od filmova Hari Potera.

 

 

 

Iako je dan i po malo za Limu, moramo dalje. Za samo nešto više od sat vremena leta slećemo u Kusko. Let sa nula metara nadmorske visine do 3400 u tako kratkom periodu ne prija telu. Izlazimo kao pijane kokoške sa aerodroma. Neprilagođenost i manjak kiseonika u mozgu čini da noge otkazuju, glava pulsira i da se javlja mučnina u stomaku. Polusposobni se prebacujemo u hotel u centru Kuska sa idejom da se što pre uklopimo u novo okruženje. Jedini način da se koliko-toliko izborite sa visinskom bolesti je konzumiranje enormnih količina vode. Unošenje četiri do pet litara tečnosti dnevno, primorava organizam da izbacuje neočekivanu tekućinu, što nas je dovelo do čuvene replike Petra Božovića sa kojom smo se šalili danima – „Piješ, pišaš“.

 

 

Pored vode saznajemo da i koka prilično pomaže u aklimatizaciji, pa tako nalazimo u redovnoj prodaji čaj, čokoladu, bombone, pa i sušenu koku. Zanimljivo je da je možete kupiti i konzumirati bilo gde, ali se ne sme izneti iz Perua iako nije u pitanju droga već biljka.

Naredni dan pokušavamo da se aklimatizujemo i da upoznamo okolinu Kuska. Kusko u bukvalnom prevodu znači pupak i predstavlja centar velike civilizacije Inka, a njegova okolina obiluje brojnim arheološkim nalazištima i naprednim dostignućima iz 14 i 15 veka.

 

 

Danas je Kusko pod zaštitom Unesco-a sa uskim popločanim ulicama kojima hoda veliki broj turista tražeći delić čarolije Inka. A ima ga na svakom ćošku. Na centralnom gradskom trgu dominira katedrala sagrađena na mestu nekada velelepnog Hrama Sunca. U samom gradu i u njegovoj bližoj okolini nalaze se brojna svedočanstava o moćnoj civilizaciji koja je nekada ovde vladala. Nadaleko su poznati ogromni kameni blokovi koji su spajani sa vrhunskom preciznošću bez ikakvog vezivnog materijala i prava je sreća doći na red za fotografiju ispred nih. Stil gradnje gotovo da ne postoji. Isprepletano je više stilova, perioda i uticaja različitih kultura. Ponekada čak i u jednoj zgradi, kao se zidalo po paroli – „Gde ja stadoh, ti produži.“

 

 

U bližoj okolini Kuska posećujemo Qurikancha ostatke Hrama Sunca, hram vode Tambomachay, utvrđenje Saqsaywaman i Svetu dolinu. Ovde posebnu pažnju privlače terasasto organizovane površine na kojima se uzgajaju najčešće krompir i kukuruz.

 

 

Nešto dalje se nalazi Moray koji izgleda kao grčki amfiteatar. Moray su Inke koristile kao laboratoriju za proizvodnju novih vrsta, ali i za pronalaženje odgovora koji su uslovi odgovarajući za određene sorte.

 

 

Valjda se tako može objasniti postojanje na stotine vrsta kukuruza i na hiljade različitih sorti krompira?!

Uz konstantno nalivanje vodom i kraću aklimatizaciju, završavamo turistički obilazak Kuska. Sutra već krećemo u uzbudljiviji deo našeg putovanja, jer je u planu uspon na Duginu plananu, do ledničkog jezera, čuvenog Maču Pikčua…

 

Nastaviće se…