U više navrata sam pokušavao da skrenem pažnju na uticaj boravka u prirodi na formiranje dece. Ne samo da pozitivno utiče na razvoj fizičkog stanja i vitalnosti organa, već umnogome pomaže i kod unapređenja psihološkog profila svakog pojedinca. Nažalost, većina usled svakodnevnih muka i obaveza ne stiže da se pozabavi ovim problemom. Ono što je dodatni problem u Srbiji, mnogi ni nemaju sredstava za takve „eksperimente“.
Ovaj tekst je posvećen orijentiringu, aktivnosti koja je nekako skrajnuta, zaboravljena i skrivena u senci komercijalnih sportova. Potpuno je nezaslužena nepopularnost ovog divnog sporta ako se uzme u obzir da se odvija na otvorenom, namenjen je svim uzrastima, da je zabavan, zdrav i izazovan. Dodatni plus je što nije finansijski zahtevan, pa ga mogu svi upražnjavati. Od opreme vam je potreban kompas i oprema za trčanje. Zato i želim da ga približim roditeljima kao predlog za još jedan vid pravilnog angažovanja dece.
Nastao je u Skandinaviji krajem pretprošlog veka, u vojnim jedinicama Švedske. Kod nas se razvija posle drugog svetskog rata, kada se održava i prvo takmičenje na Fruškoj gori.
Orijentiring je sport u kome se takmičari trude da postignu što bolji rezultat koristeći mapu i kompas odolevajući pritisku drugih takmičara i zahtevnosti nepoznatog terena. Poenta je, za što je moguće kraće vreme, pronaći po unapred definisanom redosledu sve kontrolne tačke razbacane po šumi i planini. Kako se konstantno menjaju tereni, kao i broj i redosled kontrolnih tačaka, dobija se na zanimljivosti. Potpuno samostalno takmičari planiraju svoje poteze koristeći fizičke sposobnosti, kao i veštine orijentacije i odlučivanja.
Osnove orijentiringa
Kompas – instrument za navigaciju, koji se pojavio u Kini pre desetak vekova. Srž predstavlja magnetna igla čiji crveni deo uvek pokazuje ka severu. Ima više tipova kompasa i nije važno koji ćete koristiti, već da to činite pravilno.
Karta – ovo su specijalizovane karte koju su jako precizne, jer se rade u krupnim srazmerama (npr. 1:5000). Izrađuju se neposredno pred takmičenje koristeći internacionalne simbole koji su logični i lako se usvajaju.
Kontrolna tačka – obeležena tačka na mapi koju takmičar treba u što kraćem roku da pronađe na terenu. Svrha opisa je da takmičaru pruži preciznije informacije. Kod nje se vrši overa takmičarskog kartona.
Za više informacija i detaljnija pravila pogledajte prezentaciju Orijentiring saveza Srbije.
Orijentiring značajno utiče na razvoj mladih. Takođe, promoviše zdrave životne stilove i ima pozitivan uticaj na očuvanje životne sredine. Upražnjavajući ovu izuzetno korisnu aktivnost oni poboljšavaju kondiciju i unapređuju celokupnu fizičku spremu. Ali, najveća dobrobit se ogleda u provedenom vremenu u prirodnoj sredini i zdravom razvoju psiholoških i socijalnih komponenti, pre svega samopouzdanja, inteligencije, veštine odlučivanja i osamostaljivanja. Brojni strani psiholozi i sociolozi su bavili ovom temom i došli su do vrlo interesantnih zaključaka.
Prednosti orijentiringa
Balans između fizičkog i mentalnog stanja. Krajnji cilj svakoga ko se bavi orijentiringom je uspostavljanje balansa između fizičkih i umnih napora kroz prepoznavanje zahtevnosti terena, procene distance, brzine i uspešnog izbora ruta.
Učenje samopouzdanja. Učesnici se oslanjaju isključivo na svoje odluke i uče da stanu iza njih. Većina orijentiring takmičenja su individualna, pa čak i kada su timska, takmičari kroz svoj lični kvalitet doprinose napretku tima.
„Brušenje“ veštine donošenja odluke. Ovaj sport, očigledno, nudi razvoj pojedinačnih veština, navigacije, donošenja odluka, pravljenje plana u hodu… Da li skrenuti levo ili desno? Da li ići preko ili oko brda? Ovakve i slične odluke zahtevaju razmišljanje i odlučivanje koje prevazilazi osećaje i instinkte. Zato se orijentiring i naziva sport razmišljanja.
Podstiče stabilno delovanje pod pritiskom. Odluke koje se stalno donose uz prisustvo konkurencije, koje treba da obezbede prednost u uslovima povećanog zamora, pomažu učesnicima da mentalno očvrsnu i da takav stav prenesu i na svakodnevne životne okolnosti.
Povećava samopoštovanje. Potrebno je hrabrosti, izdržljivosti i mentalne stabilnosti da sami napredujete kroz nepoznate oblasti, posebno da prevazilazite izazove na nepoznatom terenu poput šume ili planine. To se posebno odnosi na one koji žive u gradovima. Svaki ostvaren cilj u ovakvim okolnostima utiče na povećanje samopoštovanja.
Obezbeđuje zavidni nivo fizičke spreme. Većina terena na kojima se sprovodi orijentiring je brdovita, neretko i šumovita, pružajući odličnu osnovu za pravilan razvoj mišića, pluća i srca.
Povećava kardio-vaskularni kapacitet. Orijentiring predstavlja zgodnu kombinaciju hodanja, trčanja i planinarenja, o čijim sam koristima za zdravlje već pisao ranije. Svaka od ovih aktivnosti povećava aerobni kapacitet i kardio-vaskularnu snagu.
Povećava vreme provedeno u prirodi. Sam boravak u prirodi obezbeđuje brojne prednosti: regulisanje krvnog pritiska, bolji imunitet i apsorbovanje vitamina D, smanjenje ADHD poremećaja i depresivnog ponašanja. Kada se tome doda i fizička aktivnost u takvom okruženju, dobijamo „pravu stvar“ za pravilan razvoj dece.
Оставите одговор