Zašto planinariti?

objavljen u: Povezani tekstovi, U fokusu | 4

Koristi od planinarenja

 

Na planinama je blato, kiša, ne retko i sneg. Otrgnuti iz zone komfora menjamo udoban kauč za tvrda debla i stene i boravimo u ambijentu u kojem su često topla voda i struja luksuz. Iako na „prvu loptu“ zvuči više kao kazna nego nagrada, opet svi planinari sa nestrpljenjem čekaju sledeću akciju. Šta je to što nas toliko vuče u ovaj na izgled negostoljubivi ambijent?

 

Foto: Nenad Medić

Često ljudi koji se bave nekim sportom očekuju rezultate – da se „zategnu“, smršaju, spreme za plažu…😊 Ali ne i planinari. Uživaoci planinarenja dobro znaju da je to nije samo fizička aktivnost, već je mnogo više od toga. To je upoznavanje sebe, otkrivanje aspekata ličnosti za koje niste ni znali da postoje u vama, ali i povratak prirodi i upoznavanje njenih iskonskih odlika.

Koristi od planinarenja su brojne. Verujem da svako od vas pronalazi svoje razloge i prepoznaje šta najviše pogoduje njegovom organizmu. Ljubitelji planinarenja će samo dobiti potvrdu o ispravnosti svojih aktivnosti, ali prava namena teksta je da ubedi zainteresovane i/ili neodlučne da se otisnu u svoje prve planinarske avanture.

 

 

Boravak u prirodi je u biti čoveka, samo na to, usled napretka tehnologije i njenog masovnog iskorišćavanja, smo zaboravili. Planinarenje je sušta suprotnost svakodnevnoj urbanoj rutini – kroz intenzivno aerobno vežbanje, ponovo se vraćamo prirodi i učimo da cenimo sav život u njoj. Generalno posmatrano, pešačenje pomaže u ubrzavanju metabolizma koji se prirodno usporava nakon tridesete, sagoreva kalorije i podstiče lučenje seratonina – hormona sreće koji luči nadbubrežna žlezda. Takođe, uspešno odagnava simptome depresije, mrzovoljnosti i smanjuje anksioznost. Akumulirana dobra energija, pozitivne misli i dobro raspoloženje ne napuštaju telo danima, pa dugo posle planinarske akcije možete imati „ni čim izazvan“ osmeh na licu. Pored višestrukih koristi zdravlju, planinarenje je nadaleko poznato i po stvaranju čvrstih i neraskidivih veza između ljudi.

 

Koristi od planinarenja

 

Mršavljenje

Višesatno pešačenje po brdovitom terenu, naročito sa većim usponima, predstavlja fizički napor pri kojem se telo pojačano znoji. To direktno utiče na ubrzanje metabolizma, kao i sagorevanje kalorija i gubitak kilograma. Intenzivnim planinarenjem se može sagoreti i do 500 kalorija na sat. Redovno bavljenje ovom aktivnošću čini da se masne naslage pretvaraju u mišiće. Ljudi sa većim viškom kilograma bi trebali da krenu sa laganijim turama. Nakon nekog vremena, uz poboljšanje kondicije, ni zahtevnije staze neće biti nedostižne.

 

Jačanje mišića i celokupnog stanja organizma

Svi znamo koliko je vežbanje bitno za naše sveukupno zdravlje. Stalno sebe podsećamo na to i pokušavamo da ga uključimo nedeljnu rutinu. Imam utisak da više vremena prođe u planiranju i podsećanju nego u samom vežbanju. 😊 Zato nas odlazak u planinu nedvosmisleno usmerava na fizičku aktivnost. Jedna od najvećih koristi od planinarenja je to što aktivno doprinosi jačanju i nadogradnji organizma na više

načina. Kretanje po neravnim terenima, razna preskakanja, veranja uz stene i slične aktivnosti unapređuju osećaj za stabilnost, ravnotežu i jačaju određene grupe mišića. Pre svega se to odnosi na kvadriceps, tetive, zadnju ložu, listove, ali i trbušnjake i mišiće leđa. Baš ovi zadnji sprečavaju deformitete kičme, bol u leđima i nastanak osteoporoze koja je poznata i kao „tiha bolest“, jer je ljudi ne primećuju sve dok ne bude već kasno.

 

Sprečava nastanak srčanih oboljenja i uravnotežuje krvni pritisak

Savladavanje uspona, naročito strmijih i povećana nadmorska visina sa vazduhom punim kiseonika blagodetno utiču na celokupan kardio-vaskularni sistem. Redovna fizička aktivnost u prirodi smanjuje šansu za srčanim udarom za 50% i izuzetno efikasno utiče na smanjenje krvnog pritiska. To je jedan od razloga zbog čega su planinari, i u poznijim godinama, vitalniji, pa čak izgledaju i mlađe.

 

Sprečavanje bolesti i smanjenje holesterola

Kretanje na svežem planinskom vazduhu smanjuje rizik od nastanka hroničnih oboljenja, poput reumatoidnog artritisa, astme, hipertenzije, osteoporoze. Redovno planinarenje pomaže i u prevenciji dijabetesa tipa 2 održavajući nivo šećera

u krvi niskim. Takođe, šetnja kao aerobna aktivnost utiče i na rebalansiranje holesterola. Smanjuje LDL holesterol (loši holesterol) i trigliceride, a povećava učešće HDL, tj. dobrog holesterola. I uspon i silazak imaju veliki uticaj na smanjenje nivoa holesterola. A zanimljiva činjenica je da pešačenje niz brdo ima dva puta veći uticaj na smanjenje šećera u krvi i poboljšanje tolerancije na glukozu. Pored nabrojanog, boravak na planini pomaže u borbi protiv virusa, gljivica i bakterija. Pa, kako i ne bi kada se na većim nadmorskim visinama nalazi ozon, poznat kao i „prirodni antibiotik“

 

Otklanja stres i depresiju

Ukoliko ste skloni tome da se mislima vrtite u krug i da vam se često javlja negativno razmišljanje, planinarenje vam može puno pomoći u rešavanju ovog problema. Za razliku od vežbanja u zatvorenom, tokom planinarenja ispred očiju prolaze najrazličitiji krajolici i pejzaži. Upravo ta drugačija slika prirode stimuliše pomalo „zaboravljene“ sfere mozga i poboljšava mentalno zdravlje, te ublažava stres i depresiju. Čak ima pozitivne efekte kod suicidalnih poremećaja. Osim što ublažava uticaj stresa, na vaše zdravlje deluje i tako što smanjuje sklonost preteranom analiziranju i negativnim emocijama. Više o uticaju prirode na stres možete pročitati u ranije objavljenom članku – pročitajte OVDE.

Boravak u nekoj od malobrojnih zona bez interneta, poput planine, takođe smanjuje negativan uticaj tehnologije na vaše zdravlje i otklanja mentalni umor.

 

Opušta, podstiče rad mozga i doprinosi kreativnosti

Boravak u prirodi poboljšava mentalno zdravlje i kognitivne funkcije, ali i doprinosi boljoj koncentraciji i na taj način podstiče kreativnost. Istraživanja su pokazala da su osobe koje više vremena provode u prirodi nego za računarom čak 50 posto kreativnije u rešavanju svakodnevnih životnih izazova i problema. Takođe imaju i bolje pamćenje od „kućnih“ tipova ljudi. Brojna istraživanja su takođe pokazala da smo u savremenom životu okruženi mejlovima, notifikacijama, raznim veštačkim zvukovima na koje reagujemo kao dresirani i to nas ometa da se usredsredimo duži vremenski period na jednu stvar. Za normalan razvoj sinapsi mozga, neophodno je da se krećemo i tek uz njihovo nesmetano formiranje bićemo u stanju da aktiviramo delove koji „proizvode“ kreativnost koji su nam usled modernog stila života poprilično atrofirali.

 

 

 

Popravlja raspoloženje

Uticaj planinarenja na celokupno psihološko stanje uopšte nije zanemarljiv. Jednostavan izlazak iz stana i uživanje u miru prirode i stimulativnom svežem vazduhu može učiniti čuda za našu dušu i raspoloženje.

Nova istraživanja su pokazala da samo 90 minuta pešačenja u prirodi već ima blagotvoran efekat na mozak, ali i na tip i način manifestovanja emocija što je glavni podstrek našem raspoloženju.

 

Povezivanje sa prirodom

Tokom planinarenja boravimo dosta u prirodi i vrlo brzo se povezujemo sa njom. Svako od nas ne može da ne uoči savršenost odnosa koji tamo vladaju. Na žalost, takođe se lako i uočava da je prirodna skladnost ugrožena ljudskim nemarom, bahatošću i samoživošću pojedinaca, pa ne retko ljubitelji planinarenja prvi staju u zaštitu prirode. Ljudski faktor je glavni krivac za istrebljene životinjske vrste, za nagomilano đubre, nekontrolisane seče šuma, pa čak i za ludosti kao što su „pakovanje“ reka u cevi. Situacija je poprilično alarmantna i potrebna je pomoć u svim aspektima – edukaciji, informisanju, istraživanju, volontiranju… Planinari to prepoznaju i staju u prve redove odbrane prirode.

 

Planinarenjem se neće dobiti lek za neku bolest ili magično rešiti neki drugi problem. To je jedna od najprirodnijih i najlepših aktivnosti koja potpuno ispunjava dušu i telo, daje nam priliku da vežbamo, da dišemo, da postanemo ponovo deo prirode. Kroz ceo taj ciklus, utičemo na svoje fizičko i duševno stanje i doživljavamo potpunu revitalizaciju. Planinarenje je stil života i kada se počnemo rukovoditi prema njemu sve navedene koristi će same doći.

 

Zaprati Nenad Nesic:

Poslednji članci od

4 Responses

    • Nenad Nesic

      Draga Marjana,ne znam da postoje posebna društva koja vode samo starije, ali većina njih koji organizuju ture imaju podele po vodičima. Tako da postoje ture koje su prilagođene starijima i početnicima. Veliki pozdrav!

       
    • Nenad Nesic

      Draga Dina, to je krajnje individualno. Zavisi od meseca, kondicije, položaja ploda itd, ali svakako treba da što više vremena provodite u prirodi i u nekim lakganijim šetnjama. Ne savetujm da idete na neke ture sa pl.klubovima, bolje se sami organizujte i dozirajte koliko vam prija. Veliki pozdrav

       

Ostavi komentar