Preko vekovima klesanih sedrenih naslaga Una ključa i stropoštava se sa svih strana. Serije kaskada, rukavaca i prštećih pritoka smaragdna lepotica Una koristi kao poligon za pokazivanje svoje gizdavosti i potpune dominacije okolinom.
Šta nam je sve potrebno za višednevno planinarenje? Kako pravilno spakovati planinarski ranac? Šta se gde smešta u rancu?
Kadrova za fotografiju na stazi ima na pretek, i samo od toga će zavisiti koliko vremena je potrebno da dođete do njenog kraja.
Na planinama je blato, kiša, ne retko i sneg. Otrgnuti iz zone komfora menjamo udoban kauč za tvrda debla i stene i boravimo u ambijentu u kojem su često topla voda i struja luksuz. Iako na „prvu loptu“ zvuči više kao kazna nego nagrada, opet svi planinari sa nestrpljenjem čekaju sledeću akciju. Šta je to što nas toliko vuče u ovaj na izgled negostoljubivi ambijent?
Međutim, nas je zanimala „druga strana medalje“. Ona uključuje aktivan odmor, istraživanje divlje strane Sokobanje i pronalaženje predivnih lokacija za koje većina ni ne zna da postoje…
Postoje gljive koje lome asfalt, sijaju u noćnoj tami, prerade za noć gomilu petrohemijskog otpada i pretvore ga u jestivi i hranljiv proizvod…
Tako da danas, u vreme digitalizovanih mapa, aplikacija i trekova, na Prokletijama još uvek postoje mesta gde ljudska noga nije kročila, ali valja napomenuti da postoje i staze kojima se „ide na sopstvenu odgovornost“…
Biogradsko jezero je praznik za sva čula. Nadrealno lepi odrazi u smaragdnom ogledalu i mirisi iskonske prašume ispunjavaju i oči i dušu. Oko jezera postoji izuzetno lepo sređena i obeležena edukativna staza u dužini od 3,3 kilometra…
Masovna trovanja životinja, mučilišta, požari po Vojvodini, nedozvoljeni lov i ribolov, isušivanje jezera, betoniranje reke, kasapljenje zdrave stoletne šume…
Često bi roditelji primetili da su im deca posle naših avantura “nekako drugačija, odgovornija i stabilnija“…