Već prvi susret sa feratom nas je potpuno oduševio. Najzaslužniji za to su članovi planinarkog kluba „White wolf (Beli vuk)“ koji su osmislili i izveli ceo projekat. Beli vuk je, inače, simbol za mudrost i balans, a boga mi, i jedno i drugo je zaista potrebno za prolazak preko ovih staza.
Kao rezultat njene nestvarne kreativnosti nastaju vodopadi, virovi i kotlovi koji mame uzdahe. Kako bi mogla ova lepota da se doživi i da se neposredno oseti iskonska prirodna sila, Bugari su kroz kanjon napravili veoma atraktivnu stazu. Ovu „Indijana Džons“ stazu krase viseći mostovi, merdevine, ograde, stepenice…
Ali i dalje nema prevelikog opuštanja, jer nas iskušava ljuti crnogorski krš koji zahteva punu koncentraciju. Posebno su nezgodni previsni elementi. To su u stvari momenti kada se stena „uvuče u sebe“, kada ostajete i bez ono malo oslonca pod nogama. Bez paničenja spuštamo se u levitirajućem položaju držeću svu svoju težinu na rukama i perifernim vidom tražimo neke niže i nove pukotine u steni koja će nam ponovo osigurati položaj.
Vertikala od 30 metara poručivala je da nema šale sa Međuriječkim potokom i da se moramo fokusirati na svaki potez. Ulazak u vertikalu je malo nezgodniji zbog niskog sidrišta i previsnih delova u startu. Opijeni smo grandioznošću vodopada. To je kao da se spuštate niz soliter držeći svu svoju težinu u rukama.
Teško je ostati imun na koji način se priroda poigrala i iskoristila najbolje što ima kada je nam je darivala kanjon Cvrcke koji predstavlja pravo uživanje za sva čula. Ko nije bio, ne može ni da pojmi taj miris prošlosti u vazduhu, mešanje mirisa drevne zemlje, prastarih stabala i vlažne vegetacije.
Reka Brnjica nastaje od Ključate i Radenke kod sela Donja Radenka. Ona je najduži vodotok u Nacionalnom parku Đerdap koji nezadrživo hrli ka najdužoj reci u Evropi. Toliko žudi da se prepusti zagrljaju Dunava da ka svome cilju … Detaljnije
Put nas je vodio preko Bele Crkve sve do najgoreg graničnog prelaza na kome sam ikada bio. Granični prelaz Kaluđerovo je nešto kao mešavina crne rupe i Bermudskog trougla koja usisava vreme, živce, strpljenje…
Nigde reka nije ovako isklesala planinske litice, a da reke pritom skoro i da nema. Baš zato što je reč o nestašnim i nepredvidivim ponornicama, u dubinama okolnih planina kriju se kilometri pećinskih kanala, jama i podzemnih tokova…
Simpatična zanimljivost je da dame koje se zovu Una ne plaćaju ulaznicu za nacionalni park. Skiperi su pokušali da „prodaju foru“ da se Korejanke zovu Una, ali, na njihovu žalost, prodavačica tog dana nije zaboravila naočare.
Preko vekovima klesanih sedrenih naslaga Una ključa i stropoštava se sa svih strana. Serije kaskada, rukavaca i prštećih pritoka smaragdna lepotica Una koristi kao poligon za pokazivanje svoje gizdavosti i potpune dominacije okolinom.