Rajska prerast

 

Taj osećaj je nenadmašan i toliko me ispunjava da pokušavam da ih vidim što više, da provedem što više vremena u tom čarobnom okruženju i da se sjedinim sa njima. To je moja karta za beg iz ovog ludog vremena u kojem živimo. Vozeći se sa tom kartom, u jednom trenutku sam naišao i na prerasti. To su retke prirodne formacije i Srbija je blagoslovena što ih ima desetak. Većina se nalazi u Istočnoj Srbiji i sve predstavljaju pravo remek delo. Prerasti su ustvari kameni mostovi koji su preostali posle urušavanja tavanice pećinskog kanala. Pisao sam već o njima u par navrata, a za one koji su možda propustili možete na ovim linkovima pronaći priču o Vratnjanskim prerastima i o Valja prerasti.

 

 

Na prvi pogled su me opčinile. Uopšte im nije teško da dobiju strahopoštovanje. Ogromni, autoritativni, drže zadnju liniju odbrane protiv vremena. Iako znam ko će bitku dobiti, i dalje navijam za njih. Oni su ukras sveta. Zli jezici će reći da ničemu ne služe, ali pravo je uživanje videti ih.

I dalje sam stava da su kanjoni najbolje sklonište od vrelih letnjih dana. Bežeći od avgustovske žege, uputili smo se u kanjon koja tvori reka Zamna sa željom da pronađemo Rajsku prerast.

 

 

Parkirali smo kola ispred zadnje kuće u selu, na gore napisanoj koordinati. Posle kraće pripreme krećemo. Pratimo izuzetno dobro obeleženu stazu za koju je zaslužna ekipa PD „Deli Jovan“ iz Negotina. Markacije na optimalnom rastojanju i table na svakoj raskrsnici su me toliko zbunile da sam na trenutak pomislio da nismo u Srbiji. Ovakvo uređenje ne može da umanji njenu lepotu, samo se plašim šta sve masovna poseta može da napravi ovako skrivenom dragulju Srbije. Mi bar nismo od tih, mi čak skupljamo i tuđe đubre.

Hitamo stazom želeći da što pre vidimo ovaj prirodni slavoluk, a staza krivuda po šumarcima kao da nam pruža utočište od vrelog sunca koje preti gore visoko na nebu. Prolazimo pored dva vidikovca koji i nisu nešto spektakularna, ali daju lepu perspektivu i mogućnost da se sagleda gde se sakrio ovaj čarobni lokalitet. Posle prilično strmog silaska stižemo do Rajske prerasti i ostajemo bez daha.

 

 

Nad ušćem reke Zamne i Medveđe nadvila se prirodna gorostas koja dominira okolinom. Baš zato što su ušuškani i sakriveni od domašaja većine, prerasti su vekovima bili stecište mističnih i magijskih rutuala. Njihova moćna pojava, lepota, ali pre svega izuzetno snažna energija su izvor nadprirodnih verovanja koja sežu od isceliteljskih moći, borbe dobra i zla, pa sve do demona iz drugih dimenzija. Zato se kao deo vlaških magijskih rutuala ispod prerasti često mogu naći cveće, lutke ili ostaci životinja i skeleta koji su neophodni da se sve ovo desi ili baš ako treba naš svet odbrani od invazije demonskih bića.

 

 

Za stvaranje prerasti neophodni su kraški, geomorfološki i još mnogi drugi procesi koji traju milenijumima i mi se trenutno nalazimo u žiži stvaranja kamenog mosta. Nastanak prerasti je odavno počeo, urušava se pećina, tavanica polako puca i pojavljuju se otvori na njoj(vigledi), a nama jedino ostaje da sa blaženim osmehom na licu posmatramo božansku transformaciju.
Za Rajsku prerast se vezuje verovanje da doprinosi plodnosti kod mladih parova bez dece. Kada se pogleda njen oblik nedvosmisleno se dolazi do zaključka šta je razlog takvom verovanju.

 

 

Boravak na ovako divnom mestu svakako ispunjava sva čula, ali dodatno godi osećaj izolovanosti, mir koji deluje da se ni sa čim ne može narušiti i distanciranost od užurbanog sveta bez obzira što su prve kuće svega na par kilometara daleko.

 

 

Nakon uživanja u nestvarnom miru, divljenju graditeljskim ili u ovm slučaju rušiteljskim talentima prirode i naravno neizbežnog fotkanja, krenuli smo dalje uz reku Zamnu u malu kanjonsku avanturu. Ovde su svoj dom pronašli mnogobrojni leptiri i ptice od kojih su mnogi ugrožene i strogo zaštićene vrste. Na žalost to ne ustručava okolne žitelje da svoje đubre bacaju gde stignu, pa tako i deo toga završava na liticama, krošnjama, pa čak i u reci.

 

 

Prvi deo kanjona posle prerasti je izuzetno atraktivan. Velike stene i popadala stoletna debla koje treba nekad preskakati, a nekad se provlačiti između njih dodatno doprinose zanimljivosti avanture. Šta tek reći za strme i uske litice koje dozvoljavaju prolazak jedino rečnim koritom ukoliko želite da „odškrinete vrata“ i zavirite iza sledećeg ćoška. Kada je obala reke počela da se širi i da iz kanjona prelazi u klisuru uz izuzetno jaku vegetaciju, odlučili smo se za povratak istim putem.

 

 

Obzirom da je za celu akciju dovoljno oko tri, četiri sata, savetujem da upotpunite ugođaj i obiđete Valja prerast u Blizni ili prerasti Vratne. Verovtano je da nećete odškrinuti nikakve portale, ali takva monumentalna čuda prirode otvaraju nove dimenzije u čoveku i menjaju pogled na svet oko nas.