Ferata Mučanj

 

 

Ferate su nastale iz preke potrebe za preživljavanjem, a posebno su bile značajne tokom Prvog svetskog rata kada su se koristile za prenošenje oružja, hrane i ranjenika. Danas, srećom, služe samo kao poligoni za ovu divnu adrenalinsku disciplinu. Bez obzira na porast popularnosti, mi po običaju opet kasnimo za svetom i ne umemo da prepoznamo tursitički potencijal kako bi predstavili lepote koje imamo. U Srbiji postoji svega par ferata staza, dok svuda u okruženju je napravljeno na destine.

 

 

U BiH ima 24, a u Rumuniji, samo malom mestu Baia de Fier, postoji 21 ferata staza! Svetli primer koji odudara od ove činjenice je akcija Turističke organizacije opštine Ivanjica koje pokrenula inicijativu i obezbedila sredstva, a za idejno rešenje i sprovođenje sa reči na delo pobrinuo se „Extreme summit team“. Veliko im hvala na tome!

Ferata Mučanj se nalazi u ataru sela Katići do koga se najbrže dolazi autoputem „Miloš Veliki“, pa dalje preko Požege i Arilja. Uz put nailazimo i na putokaz, a auto ostavljamo kod zadnje kuće u zaseoku. Usledilo je standardno pakovanje i provera opreme, a zatim makadamom do informativne tabele na kojoj se mogu pročitati karakteristike ferate, ocena i potrebna oprema. Odatle markiranom šumskom stazom stižemo za 15 minuta do početka.

Kao i na ostalima i ferata Mučanj traži korišćenje kacige, pojasa i ferata seta, a rukavice su više nego poželjne. Kad sam već kod tih generičkih stvari, još jednom bih da ponovim dva osnovna pravila koja bi trebala da važe za sve koji se upuštaju u ferata avanture:

Nikada se kaciga ne skida, čak ni za vreme pauze!

 

Nikada ne smeju da budu otkačena oba karbinera sa sajle istoveremeno!

 

Odmah na startu „prvo, pa muško“. Ferata Mučanj počinje deonicom koja sa pravom nosi ocenu „D“ i to je najteži deo ferate. U pitanju je zahtevna vertikala koja će vas naterati da malo razmislite i da se pomučite. Pored postavljenih nogostupa treba koristiti i prirodne hvatove, ali tu treba biti dosta obaziriv. Stena je krušljiva, pa pre nego se prepustite svom težinom treba dobro proveriti „kvalitet“ hvata.

 

 

Posle ovog nezgodnog dela, izlazi se na greben i već se lakše diše. Od ovog trenutka će se smenjivati konfiguracija stena i gazišta težinski smeštene u „C“ i „B“ nivo. Na pojedinim delovima ima zemlje i lišća, pa može da bude klizavo. Zbog toga se ne preporučuje odlazak nakon obilnijih padavina.

 

 

Ferata Mučanj je veoma dinamična, raznolika i vrlo brzo se smenjuju potpuno drugačiji delovi koji donose promenu kako zahtevanim aktivnostima tako i uglu posmatranja. Nakon grebena nailazimo na vertikalu koja izgleda opasno, ali u stvari nije. Postavljeni su nogostupi na kratkom rastojanju, pa je utisak, osim prihološkog momenta, kao da se penjete na merdevine.

 

 

Pa opet gebenska šetnja, pa kroz šumu, pa stenovite i izuzetno zanimljive barijere sve do male pećine odakle kreće interesantan završni uspon. Naime, treba se provući na kolenima kroz nisku i usku pećinu iz koje odmah kreće vertikala sa blagim previsom gde će već da glavni teret podnesu ruke.

 

 

Previs je blaži, a vertikala nije previše dugačka tako da se brzo stiže do natpisa „Čestitamo“ i do platforme sa koje pruža prelepi vidikovac. Za prolazak ferate nam je trebalo 2h.

Kako smo izašli blizu vrha, nije nam bilo teško da prošetamo do Jerininog grada, najviše tačke planine Mučanj koja iznosi 1534 mnv. Povratak je makadamom i za oko sat vremena stižemo do kola.

 

Ferata Mučanj je izuzetno zanimjiva, dobro napravljena i u njoj mogu uživati mnogi bez obzira na različite nivoe tehničke i kondicione spremnosti. Kako se stiže prilično brzo iz Beograda, može poslužiti i kao jednodnevna akcija, a opet ukoliko želite da provedete ceo vikend u prirodi mogu se upriličiti poseta Goliji ili kanjonu Panjice.