Nebu pod oblake

 

 

 

Neprocenjivo je bilo biti deo te male grupe ljudi koji su nam nesebično dali predlog kako da provedemo jedan nezaboravan vikend. Presudilo je što su bili poprilično ubedljivi dok su nam sa osmehom govorili da će ponedeljak nakon tog izleta biti poseban. I da ćemo se posle njega uvek mislima vraćati tom vikendu. Ovo je priča o avanturi koja zaista menja život.

Subota, rano jutro, cik zore. Neophodna oprema se ubacuje u automobil. Smeh, iščekivanje i blaga trema. Dok se vozimo Ibarskom magistralom stalo se priča o nebu iznad Srbije. Brojni kumulusi su obradovali većinu nas koji smo krenuli put Zlatibora. Naša misija je da saznamo nešto više o slobodnom letenju i da nam poznavaoci paraglajdinga približe taj osećaj za koji kažu da uopšte nije lako rečima opisati.

 

 

„Letenje je aritmetička sredina nauke i umetnosti“, reče jedan od ljubitelja ovakvog života. Malo na nebu, malo na zemlji. Zvuči nesvakidašnje. Nikada ozbiljnije nisam razmišljao o mogućnosti letenja. Uvek sam to do sada svodio na odlazak na more avionom.
Ideje o sopstvenoj letelici i slobodnom letenju su mi uvek bile daleke i neostvarive. Upravo to mi je promenio ovaj izlet sa majstorima paraglajdinga. Približio mi je mogućnost da poznavanjem zakona prirode privolim je, postanem deo nje i otisnem se. Gde? E, to će već vreme pokazati…

Stigli smo na Zlatibor. Oni koji su vični takvim procenama rekoše da su meteo uslovi takvi da ćemo ići na jugozapadne padine planine i da laminarni vetar od 4 do 5 metara u sekundi obećava dobar provod. Sve to zvuči živopisno, ali nisam siguran da u potpunosti razumem te detalje.

 

 

Jedan od naših domaćina koji nam je pojasnio značenje termina koji su nas zbunjivali je gospodin Branko Janković. On je veliki deo svojih svakodnevnih aktivnost preselio na Zlatibor, i to, ne slučajno. U vreme Kraljevine Jugoslavije ova pitoma planina okupljala je jedriličare i bila jedan od glavnih centara ovog vazduhoplovnog sporta. Pola veka kasnije, Zlatibor je postao mesto odakle će se razvijati pargalajding u Srbiji.

 

 

Danas na Zlatiboru paraglajding akademija “Avis” okuplja ljude koji su posvetili svoj život sportu, letenju i prirodi.
Ima nečeg posebnog u paraglajdingu. Sunce, vetar i vaše znanje su dovoljni da bi ste pobedili gravitaciju. Rečenica pilota, tandem pilota i paraglajding instruktora, Branka Jankovića mi je ostala duboko urezana u sećanje:

 

“Leteo sam sa mnogo tipova jedrilica, malih aviona i velikih putničkih, ali kada sam poleteo prvi put paraglajderom moj san o letenju se konačno ostvario.”

 

 

Mislim da sam na pravom putu da shvatim smisao ove rečenice. Prizor koji sam video na brdu odmah me je asocirao na svima nam dobro poznatog Inspektora Gedžeta ili Sport Bilija koji u svojoj torbi ima sve što mu je potrebno u svakom trenutku. Neopisiv je osećaj kad iz ranca izvadite nešto što za par minuta postaje letilica koja može da vam omogući da odete, kako ona rečenica kaže, nebu pod oblake.

 

 

Za neke od nas tako i bi. Prizor divan, livada puna šarenih kupola iznad glava pilota, korak dva i eto ih u vazduhu. Prvo smo uživali posmatrajući ih, a nakon toga neki od nas su u tandem letu sa iskusnim pilotima po prvi put na ovaj način osetili slobodu.
Nekoliko minuta u vazduhu- kažu kao sat, ali emocije koje su strujile telom tih nekoliko minuta ne mogu se tako lako objasniti i preneti.

 

 

Puni spremnih pitanja i motivacije, krećemo put nekog prijatnog mesta da sednemo i sumiramo utiske.
Shvatih da je ovo kraj današnjeg letačkog dana, ali jedan novi početak koji obećava mnogo godina ispunjenih adrenalinom i srećom.

 

Nastaviće se….

 

Autor: Žarko Mladenović