Ceremošnja – Veliki Štubej

 

 

Usled raznovrsnosti lekovitog bilja i čistog vazduha, homoljski med je nadaleko čuven. Za kvalitetom meda ne zaostaje ni sir. Stočarstvo se u ovom kraju odvija na visokim pašnjacima na tradicionalan način: izvođenjem stada na katune i bačije. Ako budete u prilici, nemojte propustiti da pazarite. Verovatno ćete biti počašćeni i lokalnim legendama od srdačnih i neposrednih meštana. Zbog zabitosti i hajduka, nedostatka puteva, ali i neobjašnjivih misterija nekada se međ’ narodom govorilo „Bez nevolje ne idi u Homolje“. To danas definitivno ne važi.

Ako želite da odmarate oči gledajući zelenila beskrajnih livada, širokih vidika, gustih bukovih šuma, Homolje može da vam pruži jako puno. Ako pri tom još i volite da istražujete podzemni svet, ovo je avantura koja će vas istinski očarati.

 

 

Ukoliko odlučite da posetite ovaj predeo, najbolje vreme za to je april. To je period cvetanja jorgovana, kojih ovde ima u izobilju.

Nastavljate uzbrdo kroz Dolinu jorgovana, ali obratite pažnju jer je put u prilično lošem stanju. Pre nego što se stigne do pećine Ceremošnje, preporučujem da se obiđe i vodopad Siga. Iako se nalazi jako blizu, mnogi ne znaju za njega.

 

 

Kao da pokušava da se „ostane ispod radara“ i da sačuva svoju lepršavost samo za istrajne istraživače. Nalazi se na 44.370772, 21.617856, a evo i par saveta kako ga pronaći. Na kraju sela Plavčevo, skrenite desno i  pratite put kako vas vodi. Nakon prelaska mostića, kada dođete skoro do kraja puta koji savija na levo uzbrdo, parkirajte kola i nastavite pravo pešaka. Nakon 10-tak minuta hoda izbijate na proplanak pogodan za kampovanje kroz koji protiče reka. Pratite njen tok pored drevne kuće koju verovatno stočari samo povremeno koriste i ugledaćete ovog našeg „stidljivog“ lepotana.

 

 

Vodopad Siga se nalazi neposredno ispod izvora reke Sige, koja izvire u podnožju najvećeg Homoljskog vrha Veliki Štubej. Siga izvire ispod visokog kraškog obluka, a onda se obrušava niz 20-30 m visoki kaskadni vodopad.

 

 

Vodopad se širi u više malih tokova koji preko bigrene terase teku dalje nekih 30-tak metara kaskadno da bi ponovo formirali normalan tok reke Siga. Sam vodopad je vrlo živopisan. Najatraktivniji je u proleće, a poslednjih nekoliko godina ume da presuši preko leta.

 

 

 

Posebna preporuka je Homoljski kačamak i odličan sir koji možete i kupiti za poneti. Za sve dogovore i informacije najbolje je ostvariti kontakt malo ranije, a Ljubiša će se potruditi da izađe u susret svim zahtevima; njegov telefon je 063/238090.

 

 

Pećina Ceremošnja se nalazi na nadmorskoj visini od 533 m, u podnožju Velikog Štubeja (940 m). U blizini pećine je selo Ceremošnja, po kome je i dobila ime. Istraženo je 775 metara pećinskih kanala od čega je za turiste pristupačno 431 metara. Za turističke posete je uređena 1980.godine, dok je od 2007. zaštićeni spomenik prirode.

 

 

 

Turistička staza u Ceremošnji je jednosmerna, kružna, što pruža najpovoljnije uslove za turističko korišćenje pećine. U pećini su otkriveni ostaci pećinskog medveda, koji je tu obitavao pre više od 100.000 godina. Po bogatstvu nakita, pećina Ceremošnja je jedna od najimpresivnijih pećina u Srbiji i meni je lako prirasla za srce. Poznata je po velikim dvoranama koje krasi raznovrsan pećinski nakit – stalaktiti, stalagmiti pećinski stubovi, draperije, okamenjeni vodopadi, galerije…

 

 

 

U okviru nabrojanog pećinskog nakita koji će vam privući pažnju, posebno se ističu „Lepa Vlajna“, „Na večnoj straži“, „Sokolar“, „Raspeće“, „Mladoženja“, „Raspukla sfera“ koji neodoljivo podsećaju na nazive koje nose. Posebno iznenađenje je na kraju ture kada se ni od kuda pojavi dečak obučen u tradicionalnu vlašku nošnju i prosto „oživi“ gajde koje će vas potpuno očarati potpomognute akustikom pećinske dvorane. Za ovaj spektakularan doživljaj ćete morati da ranije kontaktirate Ljubišu, pošto, gle čuda, dečak ne živi u pećini i izvodi performans samo po dogovoru. Mi smo imali sreće, jer smo upali u termin belgijskih turista.

 

 

Nakon andergraund uživanja ostaje da se osvoji jedan od najviših vrhova homoljskih planina i da se na najlepši način zaokruži dan. Staza kreće od pećine i uz konstantan uspon treba savladati oko 400 metara nadmorske visine. Nemojte se obeshrabriti. Spada u lakše, početničke, ture i duga je samo oko četiri kilometra.

 

 

Mahom je u pitanju utabana kolska putanja koja vodi kroz šumarke i livade i ne predstavlja problem ni za neiskusnije planinare. Nećete ni stići da se „opasuljite“ od predivne okoline i pogleda na planinske vrhove Istočne Srbije koji se prosto „uvlače pod kožu“, a već ćete preći veći deo puta.

 

 

Šanse da se zaluta gotovo da i nema, čak i ako se u završnici ne budete striktno držali puta – vodilja može da vam bude i relej , tj. telekomunikaciona antena na samom vrhu Štubeja. Sam vrh je potpuno opkoljen šumom i ne pruža pogled kakav bi se dao očekivati za drugi najviši vrh Homolja.

 

 

Satisfakcija leži u njegovom osvajanju i brojnim usputnim vidikovcima. Sve sa pauzama, za ovaj uspon će vam trebati oko dva, dva i po sata. Povratak do kola je istim putem.

 

 

Cela tura je izuzetno sadržajna i zanimljiva i mogu da je preporučim svim uzrastima i nivoima uživalaca prirode. A ako niste raspoloženi da se sami organizujete, mnoga planinarska društava je imaju u redovnom programu.