Kako smo bili bez adekvatne opreme, vertilkala od dvadesetak metara za nas je bila nepromostiva prepreka, pa smo se kroz šumu i livade prebacili do kanjona Trešnjice. Za ovaj doživljaj bogovi kanjona su tražili svoju žrtvu…
Krenuli smo na Rožanj, na najviši vrh Sokolskih planina koje pripadaju vencu Podrinjskih planina. Međutim nismo planirali standardnu rutu koju većina koristi, već jednu znatno interesantniju i zahtevniju.
Od njenog povratka tresla se gora, ali bukvalno, jer ne prezajući ni od čega poigrava se sa moćnim gromadama Ruja, Grebena i Vlaške planine i večno ih razdvaja po svojim obalama. Usisava sve njihove potoke i rečice koji joj daruju dodatnu snagu za stvaranje beskrajnih zelenih kotlina i surovih klanaca oko kojih ćemo se vrzmati ceo vikend…
U Kremanskoj kotlini, čuvenoj po predanjima i proročanstvima, spajaju se četiri reke noseći ledenu vodu koju su skupljale po vrletima Tare i Zlatibora. Tu, gde su se u jednoj tački našle neobuzdane sile prirode, nastaje Đetinja…
Kako više idem, više shvatam da je ne poznajem dovoljno. Prostrana i beskrajna u svojoj lepoti, uvek se nađe još neki skriveni kutak koji mora ostati za neku narednu posetu. Gde god da se krećete po ovom jedinstvenom skupu … Detaljnije
Sve nabrojano je izuzetno lepo, interesantno i dobro organizovano, ali nas je više interesovala druga lepota, ona koju nosi neumoljiva priroda, pa smo se uputili na izlete u relativno bližoj okolini Bleda.
Teško je da ne poželite da je tako i u vašoj državi. Da se razumemo, ne pričam o politici, ekonomiji ili standardu, mada bi se i tu imalo štošta napisati. Pričam pre svega o besprekornoj čistoći, nestvarno lepoj prirodi … Detaljnije
Preko jednog malog drvenog mostića zakoračili smo u ovu hladnu reku…Sada kreće prava stvar, nošeni tokom ove reke, srazmerno povećavao se i osmeh na licima članova ove ekspedicije. Imao sam osećaj da sam deo nečeg većeg, nečeg što ne mogu više da kontrolišem…
Na putu ka Torničkoj Bobiji čeka vas mnoštvo vidikovaca gde možete da zastanete i da okom i aparatom snimite prelepe prizore na Valjevske planinske vrhove, Jablanik, Medvednik, pa sve do Drine.
Već prvi susret sa feratom nas je potpuno oduševio. Najzaslužniji za to su članovi planinarkog kluba „White wolf (Beli vuk)“ koji su osmislili i izveli ceo projekat. Beli vuk je, inače, simbol za mudrost i balans, a boga mi, i jedno i drugo je zaista potrebno za prolazak preko ovih staza.