Moćne crnogorske planine predstavljaju šok za sva čula. Iznad ogromnih zelenih prostranstava uzdižu se, kao sečivo oštri i goli vrhovi. Surove, divlje i nepristupačne, a opet tako lepe i poželjne, prosto se uvlače pod kožu i ubrizgavaju snagu za dalje.
Gordi i grandiozni, nastali kao rezultat silovitih prirodnih procesa, obraćaju nam se sa visine. I bukvalno i metaforično. Podsećaju na to koliko smo mali i ništavni u poređenju sa silama prirode, koliko je naš osećaj za vreme relativan u poređenju sa epohama njihovog nastanka.
Izuzetno slični po poreklu i pedigreu, a opet drastično različiti po izgledu, Veliki Krš i Borski Stol kao dve kule ponosno stoje i zaštitinički dominiraju okolinom Bora. Impozantni nazubljeni planinski bedem, kojem od milošte tepaju Alpi istočne Srbije i „pobratim“ prekoputa spadaju u najstarije planine Evrope.
Zavučen u blještavilu crnogorskog krša, usečen između surovih stena, skriven neverovatnom mimikrijom ili neobjašnjivom magijom, kanjon Nevidio je dugo „odbijao“ da bude eksponiran. Naravno, da je za njega znalo lokalno stanovništvo…
Osećaj dok gledate okolne crnogorske planine i masiv Durmitora kao na dlanu je zaista nezaboravan, a poseban doživljaj predstavljaju dva Škrčka i Crno jezero. Iz te perspektive, sa 2523 mnv, lako je razumeti zašto se lednička jezera Durmitora zovu „gorske oči“.
Kada sam video ovaj prizor bilo mi je jasno zašto ovaj kanjon zovu srpski Kolorado. Već iza sledećeg ćoška, usled drugog sastava stena, reka postaje zelena, a na pojedinim mestima gde se formira prirodni đakuzi, čak i bela.
Rtanj sa svojim izuzetno specifičnim oblikom, koji neodoljivo podseća na pošumljenu pravilnu piramidu, vekovima je podsticao mistične priče i legende međ’ narodom kojima je svaki pripovedač dodavao po nešto od svojih „začina“.
Ova moćna reka je oduvek bila izvor života za sve u svom okruženju. Ne zna se da li ima više zaštićenih vrsta u vodi, na zemlji ili u vazduhu.
Ciljana destinacija je bila Mokra Gora i put do nje vodi ibarskom magistralom preko Kraljeva i Novog Pazara. Stiže se za oko pet sati vožnje. Kada ste već u ovom delu zemlje, grehota bi bilo ne obići manastir … Detaljnije
I dalje kruži legenda da su fotografije ovih vrela ukrašavale brojne brošure i magazine u kojima su se prikazivale neverovatne lepote nekadašnje velike države. Iako to danas zvuči paradoksalno, poredili su ih sa Plitvičkim jezerima.