Dolomiti

objavljen u: Prirodopisi | 3

Na liniji fronta

Čim neko kaže:“Dolomiti“, momentalno zacakle oči svim ljubiteljima outdoor sportova. Razlog za to je, pre svega, nadaleko čuveni alpski šmek, ali i preko hiljadu raznoraznih staza. Uživanje u nekim od najlepših panorama na svetu je zagarantovano, bez obzira da li ste uživalac planinarenja, penjanja, skijanja ili bicikla.

Ovi prkosni vrhovi, surove stene, kao i izuzetno zelene i pitome doline i šume u svakom trenutku izgledaju kao na razglednici, te ne čudi što ove krajeve posećuju ljudi iz bukvalno celog sveta.

Koordinate: 46.4972, 11.8741
Rastojanje od BG: 850km
Težina: 3 – TAMAN MERKA
Način realizacije: SOLO
Oprema: CIPELE, RANAC, FERATA SET

 

 

Naziv Dolomiti potiče od francuskog minerologa koji je prvi opisao kamen koji dominira Istočnim Alpima Italije. Kamen Dolomit koji pripada porodici karbonatnih stena je direktno odgovoran za nadrealne reljefne oblike dirigujući celoj regiji nesvakidašnju lepotu.

Kako je put dugačak, podelili smo ga na dva dela i kasno uveče stigli u Sloveniju. Toplo mogu da preporučim smeštaj Tanto Malovše koji vodi izuzetno ljubazni i šarmantni bračni par. Potpuno neplanirano počašćeni smo vinskom turom i degustacijom u njihovim višedecenijskim podrumima.

 

 

Iako je sutradan bilo predivno jutro, dobili smo insajdersku informaciju da na Dolomitima kiša lije kao iz kabla. Kako ne bi propustili ni jedan dan avanture, odlučujemo se da odemo na Mangart i prođemo jednu izazovnu feratu.

 

 

Promena u odnosu na prošlu posetu ovoj grandioznoj planini je rampa koju dve devojke podižu tek kada platite 10 eura. Nismo oduševljeni naplaćivanjem boravka u prirodi, ali šta je tu je, nema nazad. Kroz splet tunela i krivina stižemo na Mangartsko sedlo, parkiramo, ulazimo u opremu i krećemo na akciju. Ovde se mora obratiti pažnja, jer skoro svi putokazi vode na vrh Mangarta stazom via normale. Uz malo pažljive obzervacije pronašli smo jedan stidljivi znak za via nenormale stazu koju smo tražili. Valjda su se vodili time da ko je došao čak dovde da se pentra po stenama i mala naznaka će mu biti dovoljna.

 

 

Ferata Mangart je predivna ferata puna veoma zanimljivih raznovrsnih detalja. Postoje horizontalni i vertikalni delovi, prolazi se kroz pećinu i kroz par manjih useka, a tu su i duže eksponirane deonice. Stena je fantastična, čvrsta i postojana, ne kruni se, pa je pravo uživanje koristiti prirodne hvatove. Za svaki slučaj na nekim mestima postavljena su i metalna gazišta.

 

 

Ferata Mangart je ocenjena sa „C“, što je svrstava u srednje teške. Kuriozitet ove ferate je da se nalazi na samoj granici, pa je moguće da levom nogom budete u Italiji, a desnom u Sloveniji. Bez obzira gde su vam noge, sa ferate Mangart se pruža neverovatan pogled na italijansku teritoriju na kojoj dominiraju dva gorska oka, Donje i Gornje jezero Fuzine.

 

 

Ferata završava malo iznad  Mangartskog sedla i ukršta se sa pešačkom stazom koja vodi do vrha. Kako smo morali stići do Dolomita, nismo imali vremena da se popnemo na treći najviši vrh Slovenije. Biće valjda i neke druge prilike.

Stigli smo kasno uveče na Dolomite i samo pukom srećom smo uspeli da uđemo u smeštaj i ne spavamo napolju. U toj frci i po mraku nismo previše obratili pažnju na okolinu. Ujutru smo krenuli na akciju i oduševljeno posmatrali svaki pedalj nestvarnog krajolika.

 

 

Ono što prvo upada u oči je uređenost, nedostatak đubreta, organizovanost, pa nama sa Balkana izgleda kao da smo prošli kroz portal u drugu dimenziju. Nisam od onih koji zdušno pljuju po nama, ali zaista ne bi bilo loše videti makar nešto od ovih karakteristika i kod nas.

Jedna od većih nezgodacija je izabrati šta videti, kuda ići, kuda proći kad je sve tako primamljivo. Mi smo se odlučili za lokacije i staze koje spadaju u one koje „morate videti“.

Jedna od njih je nezaobilazni Tre Cime di Lavaredo. Ovaj nadaleko čuveni simbol, kome nedostaje metar do 3000, kao da nije sačinjen od Dolomita već od magneta, jer toliki broj turista koji ga posećuje je zaista retka pojava na tolikim visinama. Pored neverovatnog izgleda, razlog za to je dobra pristupačnost koja omogućuje svima da uživaju u tri gromade koje „niču“ iz sipara.

 

 

I zaista, na stazi do plananirskog doma je kao u Knez Mihajlovoj – mora da se pazi na decu, kučiće, trudnice… 😊 Mi nastavljamo od doma kružnom stazom i vrlo brzo staza dobija odlike planinarenja. I to ne standardnog. Istorijski podaci kažu da je za vreme Prvog svetskog rata linija fronta prolazila bukvalno pored stena Tre Cime di Lavaredo i da su se vodile velike bitke između Italijana i Austrougara. Zbog toga se na stazi na mnogo mesta mogu naći ostaci utvrđenja i puškarnica, ali i sačuvani rovovi, tuneli, metalne merdevine… Sve navedeno daje specifičnost već spektakularnom krajoliku.

 

 

 

Čim smo prošli kroz splet tunela stižemo do sajle i krećemo na feratu „De Luca-Innerkofler“.

Staza je posvećena Pjeru de Luki i Sepu Inerkofleru. Obojica su bili vrhunski planinari koji su prilikom bitke za osvajanje Monte Paterna dobili specijalne zadatke iz svojih vojnih štabova. Tokom velike borbe Pjer je usmrtio Sepa koji se sa vrha survao u bezdan.

 

Ferata je ocenjena sa „B“, što u prevodu znači da je laka. I zaista, nema nekih teških detalja ili deonica, te je ne bih preporučio onima koji traže isključivo penjački adrenalin. Ali bez obzira na to, ferata „De Luca-Innerkofler“ je prilično zabavna. Malo horizontalnog kretanja, malo penjanja uz smenjivanje metalnih nogostupa i prirodnih hvatova/gazova i vrlo brzo stižemo na 2744mnv i na vrh Monte Paterno.

 

U povratku treba obratiti pažnju, jer se u višim delovima koristi sajla i tehnika otpenjavanja. Nakon tog dela, preko sipara i kroz tunele ponovo dolazimo do Tre Cime, planinarskog doma i kroz Knez Mihajlovu nazad do parkinga.

 

 

 

Za drugi dan smo našli tematski sličnu stazu. Možda i najpoznatija staza, ferata „Ivano Dibona“ se nalazi na grebenu moćnog Monte Kristala, mesta gde su se takođe vodile ljute bitke u Prvom svetskom ratu. Ko se bude odlučio da prođe ovu legendarnu stazu imaće prilike da naiđe i na ostatke bunkera, bolnica, osmatračnica…

 

 

Međutim, prilaz ferati „Ivano Dibona“ nije nimalo naivan. Od parkinga do planinarskog doma na 2200mnv postoje dve opcije, peške ili ski liftom. Mi smo koristili drugu opciju kako bi malo uštedeli vreme i pričuvali noge, jer ispred nas je bio dugačak dan. Od doma počinje pravi napor, jer se do sedla treba popeti kroz veoma strmu useklinu i savladati oko 800 metara konstantnog uspona po sitnom siparu.

 

 

Donji deo staze je donekle ok, ali u višim delovima sipar je toliko rastrešen da, hteli – ne hteli, penjemo se u ritmu dva koraka napred, jedan nazad. Stižemo do sedla na 3008 mnv odakle smo krenuli na feratu. Penjemo se uz merdevine i vrlo brzo dolazimo do najdužeg visećeg mosta na Dolomitima.

 

 

Pored visećeg mosta i istorijskih znamenitosti, ovu rutu karakterišu i drvene platforme, metalni nogostupi i neverovatan pogled u punom krugu od 360 stepeni.

 

 

 

Na par mesta smo imali utisak da se krećemo u suprotnom smeru, jer smo morali da otpenjavamo niz sajlu. Staza je kružna, pa nam je do kraja ostalo nejasno da li postoji pravi smer ili je svejedno.

 

 

Sama ferata je prilično laka, bez izazovnih tehničkih detalja. Na popularnost staze su verovatno uticali istorijska pozadina, prilično nezgodan pristup i kondiciona zahtevnost. Mi smo naših 24 kilometra savladali za 10-ak sati. Nismo stigli do ski lifta do 17h kada je zadnja vožnja, pa smo do kola dodali još 500 metara spusta.

 

 

Dolomiti se prosto uvlače pod kožu i lako ih je zavoleti na „prvu loptu“. Ni mi nismo ostali imuni na njihov alpski šarm i iskreno se nadam da ćemo uskoro otići po još neku dozu.

 

 

Zaprati Nenad Nesic:

Poslednji članci od

3 Responses

  1. Drvobradi

    Predivno, a surovo! Hvala na divnim putopisima, imam osećaj kao da i sam budem tamo kad pročitam vaše članke!

    • Nenad Nesic

      Nisam previše obraćao pažnje na to, ali koliko znam nije dozvoljeno van uređenih kampova. Mada to se odnosi samo na one koje uhvate 🙂 Postoji dosta planinarskih domova i prilično su dobro raspoređeni, pa je to alternativa spavanju u skupim smeštajima u gradovima. Šta god odlučiš, uživaj na Dolomitima!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.