Kao retko gde, ovde se prepliću interesantna istorija i fantastična priroda. Na malom prostoru se mogu naći retki prirodni dragulji poput pećina, kanjona, kotlova, prerasti, vodopada, ali i kulturno istorijski svedoci itekako burne dalje i bliže prošlosti.
Da li ćete dužom ili kraćom, strmijom ili opuštenijom stazom, izbor je samo vaš i svako može da nađe rutu koja odgovara njegovom kondicionoj spremi. Sve su izuzetno dobro obeležene, pa Kablar mogu da svrstam u sam vrh sprskih planina što se ovog aspekta tiče.
Interesantna je činjenica da Stara planina uopšte nije mnogo bogata vodenim tokovima. Međutim, neke neobjašnjive kosmičke i stvaralačke sile su grupisale skoro sve potoke, reke i kanjone u okolini Dojkinaca i Toplog Dola, pa se ovde nalazi više od trećine svih vodopada Srbije.
Cilj su bili vodopadi Stare planine, kojih u ovom delu Srbije, kako kažu dobro obavešteni, ima preko 100! Kao bazu za prvu fazu smo izabrali Dojkince i smestili se po privatnim kućama.
Ovaj tekst jeste namenjen roditeljima sa decom i ne baš previše spremnim rekreativcima, ali to ne znači da i svi ostali ne trebaju da ove perjanice zlatiborske ponude uvrste u neke svoja proputovanja. Njihova lepota i značaj definitivno zaslužuju svačiju pažnju.
Između važnih saobraćajnica, magistralnog puta i pruge, kroz srce klisure ponosno teče Lim. Baškari se u nepristupačnom rečnom koritu koje je sám vekovima klesao stvarajući prelepe klisurske pejzaže. Baš to je put kojim ćemo splavariti i osetiti sve čari adrenalinske avanture. Kroz 25km bili smo prepušteni ćudljivoj naravi zelenog Lima.
Drugo jutro ekspedicije po centralnoj Crnoj Gori me je zateklo na podu školske učionice gde smo svi spavali u vrećama, spakovani kao sardine. Možda bi, u nekim drugim okolnostima, to noćenje pamtio kao neudobno, ali ne i tada. Tog dana, u iščekivanju jednog od najlepših kanjona Balkana, ništa nije moglo da poremeti dobru atmosferu.
Moćne crnogorske planine predstavljaju šok za sva čula. Iznad ogromnih zelenih prostranstava uzdižu se, kao sečivo oštri i goli vrhovi. Surove, divlje i nepristupačne, a opet tako lepe i poželjne, prosto se uvlače pod kožu i ubrizgavaju snagu za dalje.
Gordi i grandiozni, nastali kao rezultat silovitih prirodnih procesa, obraćaju nam se sa visine. I bukvalno i metaforično. Podsećaju na to koliko smo mali i ništavni u poređenju sa silama prirode, koliko je naš osećaj za vreme relativan u poređenju sa epohama njihovog nastanka.
Izuzetno slični po poreklu i pedigreu, a opet drastično različiti po izgledu, Veliki Krš i Borski Stol kao dve kule ponosno stoje i zaštitinički dominiraju okolinom Bora. Impozantni nazubljeni planinski bedem, kojem od milošte tepaju Alpi istočne Srbije i „pobratim“ prekoputa spadaju u najstarije planine Evrope.