Od njenog povratka tresla se gora, ali bukvalno, jer ne prezajući ni od čega poigrava se sa moćnim gromadama Ruja, Grebena i Vlaške planine i večno ih razdvaja po svojim obalama. Usisava sve njihove potoke i rečice koji joj daruju dodatnu snagu za stvaranje beskrajnih zelenih kotlina i surovih klanaca oko kojih ćemo se vrzmati ceo vikend…
U Kremanskoj kotlini, čuvenoj po predanjima i proročanstvima, spajaju se četiri reke noseći ledenu vodu koju su skupljale po vrletima Tare i Zlatibora. Tu, gde su se u jednoj tački našle neobuzdane sile prirode, nastaje Đetinja…
Kako više idem, više shvatam da je ne poznajem dovoljno. Prostrana i beskrajna u svojoj lepoti, uvek se nađe još neki skriveni kutak koji mora ostati za neku narednu posetu. Gde god da se krećete po ovom jedinstvenom skupu … Detaljnije
Sve nabrojano je izuzetno lepo, interesantno i dobro organizovano, ali nas je više interesovala druga lepota, ona koju nosi neumoljiva priroda, pa smo se uputili na izlete u relativno bližoj okolini Bleda.
Teško je da ne poželite da je tako i u vašoj državi. Da se razumemo, ne pričam o politici, ekonomiji ili standardu, mada bi se i tu imalo štošta napisati. Pričam pre svega o besprekornoj čistoći, nestvarno lepoj prirodi … Detaljnije
Preko jednog malog drvenog mostića zakoračili smo u ovu hladnu reku…Sada kreće prava stvar, nošeni tokom ove reke, srazmerno povećavao se i osmeh na licima članova ove ekspedicije. Imao sam osećaj da sam deo nečeg većeg, nečeg što ne mogu više da kontrolišem…
Na putu ka Torničkoj Bobiji čeka vas mnoštvo vidikovaca gde možete da zastanete i da okom i aparatom snimite prelepe prizore na Valjevske planinske vrhove, Jablanik, Medvednik, pa sve do Drine.
Već prvi susret sa feratom nas je potpuno oduševio. Najzaslužniji za to su članovi planinarkog kluba „White wolf (Beli vuk)“ koji su osmislili i izveli ceo projekat. Beli vuk je, inače, simbol za mudrost i balans, a boga mi, i jedno i drugo je zaista potrebno za prolazak preko ovih staza.
Kao rezultat njene nestvarne kreativnosti nastaju vodopadi, virovi i kotlovi koji mame uzdahe. Kako bi mogla ova lepota da se doživi i da se neposredno oseti iskonska prirodna sila, Bugari su kroz kanjon napravili veoma atraktivnu stazu. Ovu „Indijana Džons“ stazu krase viseći mostovi, merdevine, ograde, stepenice…
Ali i dalje nema prevelikog opuštanja, jer nas iskušava ljuti crnogorski krš koji zahteva punu koncentraciju. Posebno su nezgodni previsni elementi. To su u stvari momenti kada se stena „uvuče u sebe“, kada ostajete i bez ono malo oslonca pod nogama. Bez paničenja spuštamo se u levitirajućem položaju držeću svu svoju težinu na rukama i perifernim vidom tražimo neke niže i nove pukotine u steni koja će nam ponovo osigurati položaj.